Ко се родио, кажу, има двадесет милиона предака!

Да бисмо се родили потребно је имати: 2 родитеља 4 деде и баке 8 прађедова и прабаба 16 чукунђедова и чукунбаба 32 наврдедова и наврбаба 64 курђела 128 курђупа 256 курлебала 512 сукурдова 1024 сурдепача 2048 парђупана 4096 ожмикура 8192 курајбера 16384 сајкатава 32768 белих орлова Укупно је током протеклих 15 генерација потребно 32768 претка, а све је то око 500 година пре него што смо рођени. Застаните на тренутак и размислите.... Колико је овде само било судбина, ликова, животних победа и пораза? Колико се људи тек требало родити - а није, јер су им преци давали животе да би други могли живети? Поштуј и памти своје претке, без њих не би било ни тебе!

Претражи овај блог

понедељак, 17. октобар 2011.

Pismo iz Rumunije / Su. Tanasković

16. октобар 2011. 18.26
Simbol pamćenja. Zaštitni znak- Prvo slovo jednog imena 
Miroslave, hvala za obaveštenja. Dva dana nisam kod kuće i već se nagomilala pošta u sajber sandučetu i puno novina na tvojim blogovima koji su dobili novo ruho. Upravo sam se vratila iz Temišvara. Veruj mi, za 990 dinara koliko je koštala tura, ne bih mogla platiti ni put do Čačka i natrag. Vredelo je. Nikada pre toga nisam bila u Temišvaru. Posetila sam Bukurešt, davno, a danas sam imala veoma prijatno iznenađenje, iako je bio prohladan, bio je sunčan dan,  grad je prosto sijao u nekoj svojoj starini i lepoti. Iznenađenje uprkos izvesnim predznanjima o samom gradu.  Rumunija je još uvek daleko za nama, i imam utisak da gore žive nego pre ulaska u Evropsku uniju, jer cene su iste kao ovde a prosečne plate su im mnogo manje nego kod nas, iako je veoma mali postotak nezaposlenosti. Prosjaka na svakom koraku. Narod bedno izgleda, umorno i prazno.  Prelepe fasade monumentalnih objekata još nisu renovirane, ali meni je i taj utisak bio lep jer patina im daje jedan neverovatan šarm. Glavna pravoslavna crkva Tri Jerarha je bila puna naroda. Upali smo na liturgiju. I šteta je što smo morali juriti vodiča i  nismo mogli ostati duže. Zbilja je bio poseban doživljaj. Nedeljna liturgija, crkva ogromna, monumentalna i iznutra, prepuna sveta koji mirno stoji i sklopljenih očiju prebira sopstvene misli. Srpska saborna crkva u sklopu najstarijeg trga gradskog jezgra je renovirana, i u sklopu objekata oko nje još uvek postoji stara biblioteka ispred čijih starih vrata je bista Miloša Crnjanskog. Ponoviću u svakom slučaju ovo putovanje, sledeći put isključivo sa idejom ličnih interesovanja i sopstvene organizacije vremena. Nemam sad snage za pisanje, umor me savladava. Javiću se kad se izvučem iz predstojećih navala posla koji me čekaju od ranog sutrašnjeg jutra.
Pozdrav

Нема коментара:

Постави коментар

Коментари који садрже увреде и неистине биће обрисани

ПРЕТРАЖИВАЧ

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"