 |
| Поздрав из Ренатове конобе низ Дунав (Лукића и пријатеља "Заветина") |
Чак ни мртве/и не остављају живи/е на миру .Како разумете ову максиму, Р. Василевског?
Она има дупли смисао: Чак ни мртве не остављају живи на миру и Чак ни мртви не остављају живе на миру.
Смислови су јасни, несумњиви. Дешава се, понекад, да живи не остављају на миру чак ни мртве. А понекад се, кажу, неки мртви и повампире. Писцу је дато да то изрази једном једином реченицом. Понеком писцу, афористичару. То је објављено у једној књизи коју сам стицајем околности читао у рукопису; сад не могу да је препознам. Тако су густо у њој посејана искуства, истине. Лепо је имати такву једну књигу. Књига садржи око хиљаду филозофема, а писац поговора овом изадњу сматра да тај број, према "Речнику симбола" А.Г. и Ж. Ш. "има рајско значење... бесмртност среће"-
Василевски је не једну ствар, према сведочанству његове најновије књиге, видео у правом светлу и нашао је леп начин да изађе из властите помрчине - да га парафразирамо.
Када изводи овакав закључак: Дух не стиже кроз прозор, ни кроз врата, већ зрачи из сваког бића које је иза њих нашло уточиште и успоставило везу са осталим светом - аутор је налик на древног, старинског мудраца.
"Све што живи, има семе. Само га понекад, не треба тражити у његовом плоду, већ у корену - његовом изворном облику", вели Василевски. Заиста, и Заветине идући трагом ове књиге, трагом записа, откривају везу између лепих тренутака и ожиљака који се памте, суше и зазивања хиљадугодишњих пљускова, који доносе свежину, берићет и мир домаћину. Ова књига је одлична лектира за многе уображене и промашене типове (не мислим само на толике писце, не, не), каквих код нас има напретек. Али није то само препорука ове књиге, већ ои она врста наизглед једноставно реализма поимања оличеног у размишљању о беди буха: "Беду духа св ако крије као змија ноге"....
______________
Избор максима Р. Василевског
.....
Свако треба да се труди да не личи на оне које нико други не жели да види!
*
Оног који иде правим путем, сваки додатни ветар у леђа може да одведе на странпутицу. И да му натовари на леђа оно што му уопште не треба!
*
Махање политиком је често истицање заставе на јарболима које је време прегазило, или се јављају као рецидив идеја које су неоствраљиве.
*
Без доброг туђег пораза, не може постојати добра вест о нечијој победи. На жалост, на жалост, на жалост...!
*
[то се више ствари товаре на леђа млађих, они своја леђа све више измичу. Не зато што то желе, већ зато што не могу да поднесу и наш и свој терет.
*
Свака борба против смрти је узалудна. Зато све снаге треба заложити за осмишљавање, обогаћивање и одбрану живота!
*
Живот је једина трка у којој нико не жели да стигне на циљ!
*
Кад би сви (по)вратили оно што су силом морали да прогутају током живота, свет би био толико загађен да нико у њему не би хтео да живи.
*
Није изгубљен онај који изгуби пут и врати се назад, већ онај који то види и иде даље.
*
Неког увек треба да води нечија рука. Али, она ће му највише помоћи ако успе да га научи да сâм хода.
*
Мале, локалне средине су полигони на којима се испитује учинак сујете и мржње према свему што хоће да се из њих издвоји.
*
Завист је болест за коју лек може препоручити само онај који се од ње излечио. Дакле, вечна болест!
.......
