Ко се родио, кажу, има двадесет милиона предака!

Да бисмо се родили потребно је имати: 2 родитеља 4 деде и баке 8 прађедова и прабаба 16 чукунђедова и чукунбаба 32 наврдедова и наврбаба 64 курђела 128 курђупа 256 курлебала 512 сукурдова 1024 сурдепача 2048 парђупана 4096 ожмикура 8192 курајбера 16384 сајкатава 32768 белих орлова Укупно је током протеклих 15 генерација потребно 32768 претка, а све је то око 500 година пре него што смо рођени. Застаните на тренутак и размислите.... Колико је овде само било судбина, ликова, животних победа и пораза? Колико се људи тек требало родити - а није, јер су им преци давали животе да би други могли живети? Поштуј и памти своје претке, без њих не би било ни тебе!

Претражи овај блог

Метиљ

Србљи кажу да од метиља нема лијека, и зато приповиједају, да су Нијемци уватили ђавола,, па га питали шта је лијек од метиља; а он им казао"Кад полипшу све овце до једне, онда ону последњу треба обнијети око тора, па више ни једна не ће липсати осим ње." Тада им је казао и од куге да је лијек кука и мотика. - СРПСКИ РЈЕЧНИК (1818) / Вук Стеф. Караџић - Просвета, Београд, 1969, стр. 595

четвртак, 4. август 2016.

Ствари које надживљују своје мајсторе и сопственике


Пробудио сам се пре пет у нашем породичном дому на селу и трагао за концем. У једном од ормана нашао сам ову торбицу, која је - схватих, кад сам је отворио -  припадала нашој покојној мајци (Наталији , 1931 - 2002).

.. Ту сам нашао конац, игле, и други алат, којим је мајка до последњих дана свог живота ушивала, везла. Кафу сам већ био скувао, отворио сам све просторије "Велике магазе", било је свеже; село је спавало. У другом дворишту је већ израсла трава....Синоћ сам дотерао из Београда, опет, пуно књига, пуно бележница, али и мајчине везове, и друге уметничке производе њене  маште (ако уопште имам дара - од мајке сам га наследио). Ауто ми је зарибао након што сам прешао  мост на Морави; дошлепао ме је близак човек до села... Било је рано да навалим на распоређивање свега чиме је ауто крцат. ......Сад гледам у тај конац, који сам тражио и нашао, у тај мајчин "уметнички алат", за који нисам ни знао да је сачуван. Неколико година после мајчине смрти, њене ствари су се још вукле и по тзв. "новој кући", (овој у којој пишем), и по  "старој кући" (тзв.  "Великој магази"). Локални лопови (неке непознате Циганке, коју годину после мајчине смрти, упале су у собу у којој су чуване мајчине ствари (гардероба, везови, и др.), пок. отац није закључавао... Увукле су се као уљези, нека старија и нека млађа жена; и кад је отац случајно ушао у ту собу, лопови су га, усред бела дана у сопственој кући, одгурнули, и побегли са неким деловима одеће. Потрчао је за њима, дозивајући комшије у помоћ, али циганке су умакле иза окуке... Тада сам мајчине везове пренео у Београд, не знајући да је сачуван и њен алат, у овом орману у трпезарији, где је највише времена проводила до краја живота. - Ето, шта нам је остало од мајке, -  ова торбица (на слици) са концима, иглама...

ПРЕТРАЖИВАЧ

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"