Ко се родио, кажу, има двадесет милиона предака!

Да бисмо се родили потребно је имати: 2 родитеља 4 деде и баке 8 прађедова и прабаба 16 чукунђедова и чукунбаба 32 наврдедова и наврбаба 64 курђела 128 курђупа 256 курлебала 512 сукурдова 1024 сурдепача 2048 парђупана 4096 ожмикура 8192 курајбера 16384 сајкатава 32768 белих орлова Укупно је током протеклих 15 генерација потребно 32768 претка, а све је то око 500 година пре него што смо рођени. Застаните на тренутак и размислите.... Колико је овде само било судбина, ликова, животних победа и пораза? Колико се људи тек требало родити - а није, јер су им преци давали животе да би други могли живети? Поштуј и памти своје претке, без њих не би било ни тебе!

Претражи овај блог

недеља, 29. септембар 2024.

Ма шта кажете: ко умре на јесен, за њега нема зиме?!

 


За време студија, имали смо једног колегу који је састављао текстове песама за композиторе или народне певаче на разне теме, и онда им то продавао, али се тиме није хвалио. Сазнавали смо то касније. Текст песме "Јесење су лиле кише", тај човек је саставио, кафанска песма;радо је певао. Но, као аутор текста потписан је певач. Данас лију такве кише, јесење. Преминуо је прерано, првих година 21. века.

Спријатељили смо се на другој години студија. Боловао је од тешке болести - душевног расцепа.... Отишао је са овог света у педесет и некој. Био је каратиста, банкар, предузимач...Умро је на време, пре распада СФРЈ.

Упропастила га је једна жена. Црногорка. Њега, правог Шопа. (Србина из околине Лебана.)

Не мали број студената Филолошког факултета сањао је да постане писац;песник;ја сам то постао у трећем разреду гимназије. Сви ти амбициозни студенти знали су понеке од мојих љубавних песама, јер су емитовани на једној од најпопуларнијих вечерњих музичких емисија Радио Београда, па и они са наше групе; гледали су ме онако испод ока. Ја сам већ био то што су они сањали да постану, па је и природно њихово понашање. Игнорисао сам их, избегавао... Никога нисам познавао на Радио Београду, нити у редакцијама часописа, тиражних новина; отац ми није био генерал; прадеда је био прегледач бобичавих свиња и народни посланик, деда Солунац, болничар у Санитету Врховне команде Српске војске; професори нису имали нарочите симпатије за песнике, осим професора психологије и филозофије (Бркића и Вулића). А ни везе по београдским редакцијама. Слао сам песме часописима; нису одговарали. Две песме сам послао и једном од уредника најпопуларније у то време музичке емисије ("Вече уз радио", Н. Караклајићу, "Исповест Стоће Циганина" и "Бранка"). Те песме су се допале уреднику; објавио је другу, краћу, која је постала "хит", и извукла ме из потпуне анонимности током једне пролећне ноћи 1968. године...

Постао сам нека врста "беле вране", песничке!  (Имао сам непуних осамнаест година).

Сада, у 74. години; онда радио, данас интернет, компјутер; кад бацим дуге погледе уназад, јави ми се слика кучевске ваде, вода која је дотицала испод Лазићске воденице и уливала се у Пек, крај неких башта изнад моста који је из даљине био црн, чипкаст, дрвен, ћуприја. Сада је све то време однело у неповрат; уместо дрвеног моста, бетонски мост; вада Лазићске воденице је затрпана, тј. постављене су бетонске цеви. Све се изменило; варошица је постала касаба. Вити јабланови  уз ваду или  јаругу,    ко зна када су  посечени; затрпана је вада како рекох, а са њом и многе успомене, и слике, спрудови и плаже, Пек је уоквирен високим бедемима, а на једном месту где смо као млади радо одлазили преграђен је блоковима стена, које не могу померити ни највећи поводњи. Понеке варошице и места старе и пропадају као и људи; изгледа да је то неумитно. Већина нас гимназијалаца није се вратила после завршених студија у завичај... долазили су неки други људи... стасали негде другде... И боље да ту станем...

...

 




уторак, 30. јул 2024.

ВАЗЕЛИН И ДЕДА ФЕРКОВА МЕЗИМИЦА

 


 










VAZELIN MOŽE DA SE KORISTI ZA NAJMANJE 13 STVARI: Pojma nemate koliko je MOĆAN!

Vazelin je jedan od najboljih hidrirajućih sredstava.
Još nema komentara! Dodajte komentar da biste pokrenuli razgovor. Шта ви мислите?

Први пут сам видео бочицу вазелина код суседа; у рукама дечака који је био млађи од мене годину дана? Нисам имао више од пет година. - Шта је то? Чему служи?  Ух какав мирис има! - То мама користи...Вазелин. Нека маст...

*   
Везелин и деда Феркова мезимица (рођена исте године, када и тај дечак из суседства са којим сам се играо, преминуо је током пролећа ове 2024. Дуго је боловао. Годинама. Водили су га често на дијализу. Видео сам шта му је болест направила од тела. Како га је нагрдила. Нека му је лака земља. 
Не знам зашто сам се сетио деда Феркове мезимице, баш јутрос; кад сам покушавао да направим неке стихове, о девојчици (рођеној 1952) коју нико није хтео, ни мајка, ни отац, само поочим, који је био кукавица, и покварењак. ...
Лик подлаца достојног великог писца... Једноставно деда Феркову мезимицу није хтела ни песма, ни  "розе" који је пио њен деда, скоро слеп, који му је она набављала од поузданих Сремаца, .... итд.

* *

ПС   Да ли је жива деда Феркова мезимица; још увек; или ју је корона понела  на оно гробље у шведском градићу, граду шведске краљице Урлике? Или је ипак жива, али смештена у неком санаторијуму, или старачком дому?
....

ПРЕТРАЖИВАЧ

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"