Од Светог мученика Калиника до ...
Четвртак, 11.08.22. 07:51
Пробудио се око пола пет. Заспао поново и устао око 7. Са јаком главобољом. Сањао сан из кога сам запамтио само: стари бунар у првој авлији, отворен, да ли га обнављамо; не знам; има још увек воде; и онда те воде почну да се подижу и надолазе. Не разумем.
У неком тренутку видим, или чујем да наш отац Михаило (преминуо почетком 2016) нешто говори; да ли је љутит? На бетонско двориште, наша, избачена читава гомила ствари,,, Не разумем.
Зашто си, Оче, љутит?
Не добијам одговор…. Будим се…
Окренуо сам нови лист.
Бележим одавде….
Оно што стигнем---
07:57…
Шур. ми послао јуче слику белих бундева. Која је обрасла око неког гвожђа. Нисам стигао да одговорим…
Написао нешто тек јутрос. И онда – неста струја… И све то оде у недођин…. Поново писао
…
(Ивањска печенка јача од арматуре.).... Слика је речитија од свега. За оног који је гајио печенке последњих неколико година на буњишту свом. Овамо суша све десетковала. Данас је Свети Калиник, други вашар у нашем крају, тј. у Кучеву. Први је вашар Св.Илија у Вел. Град. Па онда долази Преображење у Раброву... Али, слабо идем на вашаре; јер обнављамо шупу сенару за смештај сена и сламе (ако набавимо козе)... Много је АКО у овом данашњем, само је Бог један