Детаљи са гробља у Поточићу

(Мишљеновачко гробље Доње Мале, ових септембарских дана 2016.).

Сеоска српска гробља су слика и прилика данашње Србије. Погледајте ви тај коров, у централном  делу гробља у Поточићу, који је скоро прогутао двадесетак гробних места и гробница! Где су  потомци или наследници потомака?

    Када ли ће се појавити?
    А мало даље, виногради, јабучар, шљивици. Пуко видик.
   
   

   

На месту, данашњих гробова и гробница у Поточићу, шта ли ће бити кроз сто година, када је овако са неким гробовима  покојника који су помрли пре двадесетак или тридесетак година?
Хоће ли остати само ове мермерне гробнице  које су подигли они према којима живот није био маћеха? или ће и тај мермер однети лопови, и неки други, сасвим бездушан свет?
     Тражио сам гроб даљег рођака који је преминуо пре скоро четврт века, и нисам могао да га пронађем: да ли потомци нису имали могућности да му подигну и неки најскромнији надгробник? Или су га сахранили у неком рубном делу гробља, који је прогутала оструга, глог. орах или шљива?
      Детаљи са овог гробља бацају човека у неку неизрециву тугу. Потомци су постали много заборавни и бездушни... Доказ - фотографије...