Ко се родио, кажу, има двадесет милиона предака!

Да бисмо се родили потребно је имати: 2 родитеља 4 деде и баке 8 прађедова и прабаба 16 чукунђедова и чукунбаба 32 наврдедова и наврбаба 64 курђела 128 курђупа 256 курлебала 512 сукурдова 1024 сурдепача 2048 парђупана 4096 ожмикура 8192 курајбера 16384 сајкатава 32768 белих орлова Укупно је током протеклих 15 генерација потребно 32768 претка, а све је то око 500 година пре него што смо рођени. Застаните на тренутак и размислите.... Колико је овде само било судбина, ликова, животних победа и пораза? Колико се људи тек требало родити - а није, јер су им преци давали животе да би други могли живети? Поштуј и памти своје претке, без њих не би било ни тебе!

Претражи овај блог

Метиљ

Србљи кажу да од метиља нема лијека, и зато приповиједају, да су Нијемци уватили ђавола,, па га питали шта је лијек од метиља; а он им казао"Кад полипшу све овце до једне, онда ону последњу треба обнијети око тора, па више ни једна не ће липсати осим ње." Тада им је казао и од куге да је лијек кука и мотика. - СРПСКИ РЈЕЧНИК (1818) / Вук Стеф. Караџић - Просвета, Београд, 1969, стр. 595

понедељак, 21. новембар 2011.

ЈУГОСФЕРА МИЛО ЛОМПАР. одабран и препоручен чланак



Изврстан и аналитичан текст; обавезнмо прочитајте
до краја!!



У политици постоје ствари о којима се говори и на којима
се ништа не ради, као што постоје и ствари на којима се ради и о којима се не говори. Ако бисмо у складу са овим класичним мерилом оцењивали српску културну политику, онда бисмо политику идентитета – као оглашени циљ наше државне политике – могли назвати политиком која постоји само на речима, али не и на срцу. Политика регионалне сарадње делује, пак, као политика која постоји и на речима и на срцу. Но, у нашем схватању регионалне сарадње постоји нешто о чему се не говори, али на чему се непрестано ради. То је обнављање оног распореда културних сила који нам је завештало титоистичко југословенство. Сáмо обнављање мимикријски се појављује у непрестаном јав-
ном промицању и унапређивању идеје о јуgосфери. Тај појам – како нам објашњава његов аутор – „описује поновно повезивање у бившој Југославији”, он представља „реч за неку врсту заједништва, заједничког наслеђа”, попут језика који „представља најјачу везу између некадашњих република” или попут „заједничке
историје”,
али он истовремено поседује један pројекtовани садржај у будућности, будући да се „готово свакодневно... говори о политичкој, војној, индустријској или пословној сарадњи”.1 По-
себну улогу у пројектном задатку који носи име „југосфера” има
културна сарадња, будући да је она предмет наглашене пажње на
скуповима са којих нас обавештавају како је око тридесет инте-
лектуалаца с простора некадашње СФРЈ, из Америке и Европе,


током дводневне расправе на трибини Универзитета Колумбија
у Њујорку видело постјугословенски културни простор.2 Шта би,
дакле, могао бити истински и скривени садржај „југосфере”?
У склопу обнављања регионалне сарадње, као оглашеног
циља српске државне политике, долази и до обнављања хрват-
ске доминације у југословенском простору. Да би се све то могло
догодити, неопходно је обновити већ постављене засаде у нашој
јавној свести: отуд вишеструко уздизање титоистичког југосло-
венства. Да би се, међутим, сам процес могао одвијати у скла-
ду са налозима актуелности, неопходно је истовремено испуни-
ти новим садржајима један давно заснован културно-историјски
пут. Реч је, дакле, о двоструком процесу у којем се одвија особено
комбиновање елемената конtинуиtеtа и елемената новине.
Тако је „у Клубу-књижари-галерији ’Гласника’ представље-
на” књига ’Укус, митови и поетика’ Миливоја Солара (1936),
професора Филозофског факултета у Загребу, академика, књи-
жевног теоретичара, историчара књижевности, филозофа, есеји-
сте.” 3 Уобичајено издавачко представљање нових књига помало
се претворило у посебан догађај. Пратило га је – како је нагласио
Гојко Тешић – издавачево осећање да је реч о великом интелек-
туалном празнику, „јер је ’Службени гласник’ објавио две књиге
аутора из Загреба, чиме је настављена сарадња, прекинута крајем
осамдесетих година”.4 У овој тврдњи свакако можемо видети ка-
ко свест о елементима континуитета са титоистичким наслеђем
испуњава наше савремено осећање времена.
Елементи новине остали су некако скрајнути у оцртаном
видокругу, па их је могуће само наслутити у уводној Соларовој
напомени. Јер, на почетку књиге – која се углавном састоји од
две књиге објављене у Загребу (2004, 2005) и од књиге давно
објављене у Београду (1985) – аутор каже да је она „настала на
темељу разговора с професором Гојком Тешићем, који ми је љу-
базно предложио да објави нешто од мојих радова”. Иницијатива
долази, дакле, од Службеног гласника, што је у сагласности са
читавим низом једносмерних подстицаја у друкчијим подручји-
ма живота: од привредних и образовних до забавних и спорт-
ских. Ова се иницијатива појављује, дакле, као каменчић у мо-
заику целовите државне политике која подразумева настављање
у будућности: „Сложили смо се... да ипак покушамо направити
неку релативну цјелину и да не укључим, барем засад, оне који.....
______________
1 „Кум југосфере”, Полиtика, Београд, недеља 29. август 2010, 13.
2 „Између трауме и носталгије”, Политика, Београд, 5. април 2010.
3 Политика, Београд, петак 10. децембар 2010, 12.
4 Исто.


         Видети више: http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/index.html
                                    књига 488, свеска 3, септембар 2011.

Нема коментара:

Постави коментар

Коментари који садрже увреде и неистине биће обрисани

ПРЕТРАЖИВАЧ

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"