ВЕЛИКИ српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац умро је пре него што је довршио своје последње дело, хорску композицију "Зимњи дани", инспирисану стиховима песме Јована Јовановића Змаја. Београдска публика је пре две вечери на Коларцу могла да чује светску премијеру "Неотпеване песме", коју је, по наруџби агенције "Шолц и френдс", 101 годину касније довршила наша позната композиторка Александра Вребалов.
Награђивана српска композиторка већ две деценије живи и ради у Њујорку, па није била у сали да и сама чује аплаузе којима је публика поздравила Мокрањчево дело у извођењу Хора РТС-а и под вођством Бојана Суђића.
- Комад сам назвала "XXII", по Змајевој песми из "Ђулића увеока", која је била Мокрањчева инспирација за овај комад. Змајев текст се на почетку комада чује онако како га је Мокрањац обрадио, али како дело одмиче и музичка фактура се раслојава, тако и текст полако нестаје и претвара се у дуге вокале, попут уздаха и издисаја - казала је, за "Новости", Александра Вребалов, која је на наша питања одговарала из Њујорка.
Признала нам је да се раније није срела с Мокрањчевим недовршеним комадом, па су и њени планови морали да се мењају.
- Моја првобитна идеја је била да, уз велику дисциплину и минималну личну инвенцију, завршим Мокрањчев комад у стилу његовог иконичног рукописа.
Али када је добила партитуру, испоставило се да је то немогуће
спровести.
- Оно по чему препознајемо и славимо Мокрањца - раскошан и елегантан хорски слог, хармонски језик који се у својим кретањима и односима поиграва светлошћу и сенкама, мелодијске линије извајане до перфекције - све то је остало само у траговима у последњем комаду.
ВЕЛИКА МИСТЕРИЈАСлучајност или не, али Александра Вребалов је и двоструки лауреат угледне Мокрањчеве награде, коју додељује Удружење композитора Србије. - Велика мистерија, узбудљива као и уметност, догоди се када живот исплете догађаје који ретроактивно изгледају као да су повезани неким вишим смислом.
Александра Вребалов каже да је, кроз разговоре с маестром Бојаном Суђићем, одлучила да Мокрањчев запис буде почетна, основна ћелија новог комада који ће у себи садржати "сећања, осећања и атмосферу" сугерисану у оригиналу.
- Оригиналну композицију сам третирала као грађевину у којој сам први пут. Настојала сам да осетим унутрашњу архитектонику, амбијент, брзину кретања у том амбијенту и његову густину, и да по тим елементима даље радим. Тако су градивни елементи новог комада постали минималност музичког кретања, извесно понављање музичких линија и хармоније које сугеришу молитвени карактер.
Највећи изазов током стварања новог дела била је непроменљивост хармоније, јер, према речима композиторке, комплетан Мокрањчев сегмент има само три акорда.
- Ту необичност промовисала сам у једну од главних окосница новог комада, који је такође хармонски врло смирен. Осим певања, хор повремено користи и говорни језик. Желела сам да свако од певача да и свој лични печат тако што у одређеним сегментима комада тихо изговара своје име - открива Александра Вребалов.
Композиторка каже да је поносна што је комад премијерно извео баш Хор РТС-а.
- Они имају велико искуство и ауторитет у извођењу Мокрањчеве музике и доживљавам их као алхемичаре у овом процесу, кроз чије умеће ће се спојити прошлост и садашњост - објашњава Александра Вребалов, и додаје да јој је сарадња с маестром Суђићем била драгоцена, јер су "кроз разговоре и размену идеја дошли до форме дела која може да изнесе и стари и нови садржај".