Ко се родио, кажу, има двадесет милиона предака!

Да бисмо се родили потребно је имати: 2 родитеља 4 деде и баке 8 прађедова и прабаба 16 чукунђедова и чукунбаба 32 наврдедова и наврбаба 64 курђела 128 курђупа 256 курлебала 512 сукурдова 1024 сурдепача 2048 парђупана 4096 ожмикура 8192 курајбера 16384 сајкатава 32768 белих орлова Укупно је током протеклих 15 генерација потребно 32768 претка, а све је то око 500 година пре него што смо рођени. Застаните на тренутак и размислите.... Колико је овде само било судбина, ликова, животних победа и пораза? Колико се људи тек требало родити - а није, јер су им преци давали животе да би други могли живети? Поштуј и памти своје претке, без њих не би било ни тебе!

Претражи овај блог

Метиљ

Србљи кажу да од метиља нема лијека, и зато приповиједају, да су Нијемци уватили ђавола,, па га питали шта је лијек од метиља; а он им казао"Кад полипшу све овце до једне, онда ону последњу треба обнијети око тора, па више ни једна не ће липсати осим ње." Тада им је казао и од куге да је лијек кука и мотика. - СРПСКИ РЈЕЧНИК (1818) / Вук Стеф. Караџић - Просвета, Београд, 1969, стр. 595

субота, 31. октобар 2015.

Отровно језеро

ДРУШТВО
„ПОЛИТИКА” ИСТРАЖУЈЕ
Борска еколошка бомба прети Србији
Пуцање колектора у Великом Кривељу изазвало би изливање јаловине у тимочки речни слив, а потом и Дунав којим би отровне материје отпловиле чак до Црног мора

У језеру Велики Кривељ су милиони тона јаловине, а вода садржи примесе разних изузетно опасних хемијских средстава (Фото Дејан Кудрић)
Међународни еколошки инцидент незамисливих размера могао би да нас задеси уколико пукне тунел који спроводи Кривељску реку испод флотацијског језера Велики Кривељ, депоније отпадних материја које настају након ископавања руде у Рударско топионичарском басену  Бор. Уколико се отровна вода из језера измеша са речном, ово загађење брзо би стигло до Дунава па чак и до Црног мора, уништавајући сав живи свет у реци. У питању је права еколошка бомба, а стручњаци кажу да се у загађеном флотацијском језеру налази цео Мендељејев периодни систем елемената.
Иако је Светска банка још 2007. године одобрила кредит од 43 милиона долара, чији је највећи део (13,2 милиона) намењен градњи новог колектора који спроводи Кривељску реку испод јаловишта Велики Кривељ. Тај посао ни данас није одрађен. Политичке игре, спорост бирократије или нешто треће стали су на пут решавању једног од највећих еколошких проблема у Србији. Иако је новац за решење проблема већ био додељен, Кривељска река и даље тече кроз стари тунел.
У мају ове године, пројекат је затворен, а део кредита од око 33 милиона долара повучен је назад у Светску банку. Осим што је изгубила могућност да финансира овај посао из обезбеђеног новца Србија је Светској банци платила пенале од 361.000 евра јер није искористила тражени новац. Економисти су већ упозоравали да наша земља, због кашњења у повлачењу страних кредита, годишње губичетири милиона евра. У једном од извештаја Светске банке наведено је да пројекат „Регионални развој Бора” није завршен из „нејасних разлога”.
Док је држава плаћала пенале јер колектор није изграђен, РТБ Бор потрошио је око пет милиона долара за одржавање постојећег тунела и то само у последњих пет година.
Како ствари стоје, градња новог колектора мораће да буде плаћена из републичког буџета. У Министарству рударства и енергетике потврдили су за наш лист да ће нови тунел за Кривељску реку бити изграђен, а овај посао коштаће пореске обавезнике око девет милиона евра
. Радна група је формирана, кажу у министарству, али још није познато када ће бити расписан тендер за извођача радова.
Ипак, поставља се питање колико ће држава бити ефикасна у решавању овог проблема, будући да је осам година имала новац на рачуну, а није ни почела градњу тунела. Све припреме за почетак градње завршене су до краја 2012. За извођача радова изабрана је румунска фирма „Хидроконструкција” са којом је потписан уговор у јануару 2013. године. Рок за завршетак радова био је 28 месеци. Ипак, ова фирма никада није добила зелено светло за почетак рада, које је требало да „упали” Министарство енергетике, на чијем је челу била Зорана Михајловић.
Директор РТБ Бор Благоје Спасовски са сарадницима у тунелу кроз који тече Кривељска река (Фото: РТБ Бор)
Благоје Спасовски, генерални директор Рударско-топионичарског басена Бор, изјавио је за наш лист да предузеће којим руководи није имало значајнију улогу у овом послу. Будући да, према правилима Светске банке, загађивач не може да користи средства, учешће у градњи новог колектора у Великом Кривељу додељено је држави, тачније Институту за металургију Бор. На предлог тадашњег Министарства за заштиту животне средине и просторно планирање, борска научна установа добила је право управљања угроженом еколошком зоном.
– Не постоји особа која би више од мене желела да овај проблем буде решен. Јаловиште је моја ноћна мора, црна тачка нашег предузећа. Због колектора у Великом Кривељу сам оседео – истиче директор Спасовски.
Он тврди да није могао да утиче на убрзање овогпосла, иако је први човек у једном од највећих рудника бакра у Европи.
–Трудимо се да држимо ситуацију под контролом. Не могу да замислим шта би могло да се деси ако пукне колектор, али нећемо то дозволити – каже наш саговорник.
Кривељска река, тачније део који протиче испод јаловишта, тече кроз стену (један и по километар) и тај део је стабилан што се не може рећи за колектор изграђен почетком осамдесетих. Овај део тунела кроз који протиче река изграђен је пре више од 35 година, а према мишљењу Спасовског подлога није била добро урађена.
– Очигледно је да је био лош квалитет бетона, штедело се на материјалу, а арматура и бетон немају правилну заштиту – истиче Благоје Спасовски.
-----------------------------------------------------------------------------------
Пропао пројекат „Регионални развој Бора”
Светска банка је 2007. године одобрила кредит од 43 милиона долара за регионални развој Бора. За социјално економски развој овог краја намењено је 10,5 милиона, али ни овај део пројекта није успешно окончан.За преквалификацију и подршку запошљавању било је намењено 5 милиона долара, а за развој приватног сектора приближно исто толико. За решавање еколошких проблема, изградњу колектора и ремедијацију (пречишћавање и уређење) јаловишта Велики Кривељ и стари борски рудник, Светска банка је определила око 26,5 милиона долара и то по преференцијалним условима и годишњом каматом од 0,5 одсто.
-----------------------------------------------------------------------------------
Отровно језеро
Површински коп Велики Кривељ носилац је производње РТБ-а Бор. Годишње се на овом месту ископа око 10,5 милиона тона руде. Након ископавања руда иде у флотацију током које се бакар издваја у максималној концентрацији. Остатак, односно отпад, депонује се у флотацијском језеру Велики Кривељ, запремине од чак 200 милиона тона. Тунел који спроводи Кривељску реку налази се испод водене површине испод које је 80 милиона тона јаловине. Вода која се овде налази изузетно је опасна и има примесе руде бакра, сребра, злата и разних хемијских средстава. Кривељска река која протиче испод овог језера и сама је превише загађена.
Сутра: Држава плаћа градњу колектора, али не и уређење два јаловишта
Јелена Попадић објављено: 31.10.2015. у Политици

Нема коментара:

Постави коментар

Коментари који садрже увреде и неистине биће обрисани

ПРЕТРАЖИВАЧ

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"