ОД некада масовне производње, креч се сада подно Суве планине производи симболично. Познати произвођачи креча деле судбину посустале индивидуалне изградње, јер се мало која породица одлучује да зида нови дом. Синиша Младеновић из Миљковца каже да је креч незаменљив у грађевинарству, јер је здрав материјал који се производи на исти начин као и пре неколико векова.
Неисцрпни мајдани кречњака и искуство били би одличан капитал за вредне Заплањце, само још кад би успели да поново имају тржиште као пре двадесетак година. Ни сами не умеју да објасне шта се десило и зашто је нагло опала потражња за кречом. Некада су само од једне сезоне могли да купе стан у Нишу или направе кућу у граду. Данас производе креч само да би преживели и то под условом да направе пристојан договор са поштеним накупцем.
- Свака друга кућа је у овим селима живела од креча. Једна за другим одлазиле су породице, а са њима и производња. Ипак, највећи проблем нам је што нико више не зида куће - каже Синиша Младеновић, из Миљковца, који са синовима Милошем и Драганом не гаси кречану. - Не бих могао да опстанем да не производим и ћумур за роштиљ. Ова планина је сурова али је и несебична за сваког ко се не боји рада.
Највише пећи има у Малом Крчимиру, чак десет, по две су остале у Сопотинцима и Горњем Душнику, док су у Ћелијама, Миљковцу и Доњем Душнику преживеле тек по једна.
Кречњака има у изобиљу, али доћи до производа није нимало лако