Ко се родио, кажу, има двадесет милиона предака!

Да бисмо се родили потребно је имати: 2 родитеља 4 деде и баке 8 прађедова и прабаба 16 чукунђедова и чукунбаба 32 наврдедова и наврбаба 64 курђела 128 курђупа 256 курлебала 512 сукурдова 1024 сурдепача 2048 парђупана 4096 ожмикура 8192 курајбера 16384 сајкатава 32768 белих орлова Укупно је током протеклих 15 генерација потребно 32768 претка, а све је то око 500 година пре него што смо рођени. Застаните на тренутак и размислите.... Колико је овде само било судбина, ликова, животних победа и пораза? Колико се људи тек требало родити - а није, јер су им преци давали животе да би други могли живети? Поштуј и памти своје претке, без њих не би било ни тебе!

Претражи овај блог

уторак, 5. јул 2016.

Pozitivne Misli - ČIŠĆENJE od mentalnih infekcija, Vesna Biorac



Објављено је 05.07.2016.


Свакодневно смо запљускивани менталним инфекцијама тј мислима забринутости, страха, оговарања,
незадовољства, љутње и другим негативностима.
 То није проблем док год знамо како да се чистимо од тих менталних инфекција.  Наш задатак је да се од менталне прљавштине редовно чистимо мислима вере и поверења у Бога и његове планове....

недеља, 10. април 2016.

Овакви текстови имају своју цену - колика је?

Краљ Петар био умешан у заверу / Иван Миладиновић | 10. април 2016. 17:10 |Ко је заиста био организатор мајског преврата 1903. године? Припреме за уклањање последњег Обреновића почеле пре Аписа и групе млађих официра. Прва урота против краља Александра почела у двору, у соби његовог ађутанта

ОВИХ дана, док нам у репризном термину јавног сервиса, још једном, глумци Љиљана Благојевић и Тихомир Станић дочаравају атмосферу на српском двору и око њега почетком прошлог века, прилика је и да се подсетимо на све наше заблуде о, можда и најпреломнијим, тренуцима историје модерне Србије.
О преврату 1903. године, када је с политичке и историјске сцене сишла династија Обреновић, доста је код нас писано. Међутим, новооткривена документа и историјска грађа која је била разасута по многим архивама, и често недоступна, бацају сасвим нови поглед на овај догађај.
Према овим сазнањима, припреме за преврат текле су нешто другачије него што је то обично у нашој литератури приказивано. Ослонац приказа завере и атентата на краља Александра и краљицу Драгу углавном је била књига Драгише Басића “Деветсто трећа”, по којој су зачетници и главни актери завере били млађи официри: коњички поручник Антоније Антић, пешадијски поручник Драгутин Димитријевић Апис, поручник Милан Маринковић, потпоручник Никодије Поповић и још тројица других официра. Они су већ 6. септембра 1901. године, по старом календару, донели одлуку да краљевски пар буде убијен 11. септембра, на балу организованом поводом краљичиног рођендан у сали “Коларац”. Убиство је требало, како је писао Васић, да буде, на предлог Аписа, извршено камама затрованим цијан-калијумом, али је све пало у воду, с обзиром на то да се краљ и краљица нису појавили.
У МЕМОАРИМА, који се налазе у Архиву САНУ, Јована Авакумовића, политичара који је био председник Владе и код Обреновића и код Карађорђевића, пише да је први разговор о уклањању краљице Драге био обављен у ноћи између 11. и 12. јула 1900. године, и то у самом двору, у ађутантској соби. У том разговору, поред Авакумовића, учествовали су још и генерал Василије Васа Мостић, љубимац краља Милана, генерал Цинцар-Марковић, Лаза Лазаревић, пуковник Леонидас Соларевић и Дамјан Поповић, који је тада био ађутант краља Александра

уторак, 15. децембар 2015.

Хорска композиција "Зимњи дани". "Неотпеване песме"



ВЕЛИКИ српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац умро је пре него што је довршио своје последње дело, хорску композицију "Зимњи дани", инспирисану стиховима песме Јована Јовановића Змаја. Београдска публика је пре две вечери на Коларцу могла да чује светску премијеру "Неотпеване песме", коју је, по наруџби агенције "Шолц и френдс", 101 годину касније довршила наша позната композиторка Александра Вребалов.
Награђивана српска композиторка већ две деценије живи и ради у Њујорку, па није била у сали да и сама чује аплаузе којима је публика поздравила Мокрањчево дело у извођењу Хора РТС-а и под вођством Бојана Суђића.
- Комад сам назвала "XXII", по Змајевој песми из "Ђулића увеока", која је била Мокрањчева инспирација за овај комад. Змајев текст се на почетку комада чује онако како га је Мокрањац обрадио, али како дело одмиче и музичка фактура се раслојава, тако и текст полако нестаје и претвара се у дуге вокале, попут уздаха и издисаја - казала је, за "Новости", Александра Вребалов, која је на наша питања одговарала из Њујорка.
Признала нам је да се раније није срела с Мокрањчевим недовршеним комадом, па су и њени планови морали да се мењају.
- Моја првобитна идеја је била да, уз велику дисциплину и минималну личну инвенцију, завршим Мокрањчев комад у стилу његовог иконичног рукописа.
Али када је добила партитуру, испоставило се да је то немогуће

субота, 31. октобар 2015.

Отровно језеро

ДРУШТВО
„ПОЛИТИКА” ИСТРАЖУЈЕ
Борска еколошка бомба прети Србији
Пуцање колектора у Великом Кривељу изазвало би изливање јаловине у тимочки речни слив, а потом и Дунав којим би отровне материје отпловиле чак до Црног мора

У језеру Велики Кривељ су милиони тона јаловине, а вода садржи примесе разних изузетно опасних хемијских средстава (Фото Дејан Кудрић)
Међународни еколошки инцидент незамисливих размера могао би да нас задеси уколико пукне тунел који спроводи Кривељску реку испод флотацијског језера Велики Кривељ, депоније отпадних материја које настају након ископавања руде у Рударско топионичарском басену  Бор. Уколико се отровна вода из језера измеша са речном, ово загађење брзо би стигло до Дунава па чак и до Црног мора, уништавајући сав живи свет у реци. У питању је права еколошка бомба, а стручњаци кажу да се у загађеном флотацијском језеру налази цео Мендељејев периодни систем елемената.
Иако је Светска банка још 2007. године одобрила кредит од 43 милиона долара, чији је највећи део (13,2 милиона) намењен градњи новог колектора који спроводи Кривељску реку испод јаловишта Велики Кривељ. Тај посао ни данас није одрађен. Политичке игре, спорост бирократије или нешто треће стали су на пут решавању једног од највећих еколошких проблема у Србији. Иако је новац за решење проблема већ био додељен, Кривељска река и даље тече кроз стари тунел.
У мају ове године, пројекат је затворен, а део кредита од око 33 милиона долара повучен је назад у Светску банку. Осим што је изгубила могућност да финансира овај посао из обезбеђеног новца Србија је Светској банци платила пенале од 361.000 евра јер није искористила тражени новац. Економисти су већ упозоравали да наша земља, због кашњења у повлачењу страних кредита, годишње губичетири милиона евра. У једном од извештаја Светске банке наведено је да пројекат „Регионални развој Бора” није завршен из „нејасних разлога”.
Док је држава плаћала пенале јер колектор није изграђен, РТБ Бор потрошио је око пет милиона долара за одржавање постојећег тунела и то само у последњих пет година.
Како ствари стоје, градња новог колектора мораће да буде плаћена из републичког буџета. У Министарству рударства и енергетике потврдили су за наш лист да ће нови тунел за Кривељску реку бити изграђен, а овај посао коштаће пореске обавезнике око девет милиона евра

ПРЕТРАЖИВАЧ

УНИВЕРЗАЛНА БИБЛИОТЕКА НОВОГ МЕДИЈА. COMPLETARIUM

На други, трећи поглед. ЦЕО СВЕТ је једна држава. "Сазвежђе З"