Хорска композиција "Зимњи дани". "Неотпеване песме"

Александра Вребалов

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  Са Мокрањцем на сценама света
• 
  У славу великом Мокрањцу

• Све спремно за почетак фестивала
• Бе­чеј­ци све нат­пе­ва­ли
• Пет да­на Мо­крањ­ца

ВЕЛИКИ српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац умро је пре него што је довршио своје последње дело, хорску композицију "Зимњи дани", инспирисану стиховима песме Јована Јовановића Змаја. Београдска публика је пре две вечери на Коларцу могла да чује светску премијеру "Неотпеване песме", коју је, по наруџби агенције "Шолц и френдс", 101 годину касније довршила наша позната композиторка Александра Вребалов.

Награђивана српска композиторка већ две деценије живи и ради у Њујорку, па није била у сали да и сама чује аплаузе којима је публика поздравила Мокрањчево дело у извођењу Хора РТС-а и под вођством Бојана Суђића.

- Комад сам назвала "XXII", по Змајевој песми из "Ђулића увеока", која је била Мокрањчева инспирација за овај комад. Змајев текст се на почетку комада чује онако како га је Мокрањац обрадио, али како дело одмиче и музичка фактура се раслојава, тако и текст полако нестаје и претвара се у дуге вокале, попут уздаха и издисаја - казала је, за "Новости", Александра Вребалов, која је на наша питања одговарала из Њујорка.

Признала нам је да се раније није срела с Мокрањчевим недовршеним комадом, па су и њени планови морали да се мењају.

- Моја првобитна идеја је била да, уз велику дисциплину и минималну личну инвенцију, завршим Мокрањчев комад у стилу његовог иконичног рукописа.

Али када је добила партитуру, испоставило се да је то немогуће

Отровно језеро

ДРУШТВО
„ПОЛИТИКА” ИСТРАЖУЈЕ
Борска еколошка бомба прети Србији

Пуцање колектора у Великом Кривељу изазвало би изливање јаловине у тимочки речни слив, а потом и Дунав којим би отровне материје отпловиле чак до Црног мора

У језеру Велики Кривељ су милиони тона јаловине, а вода садржи примесе разних изузетно опасних хемијских средстава (Фото Дејан Кудрић)

Међународни еколошки инцидент незамисливих размера могао би да нас задеси уколико пукне тунел који спроводи Кривељску реку испод флотацијског језера Велики Кривељ, депоније отпадних материја које настају након ископавања руде у Рударско топионичарском басену  Бор. Уколико се отровна вода из језера измеша са речном, ово загађење брзо би стигло до Дунава па чак и до Црног мора, уништавајући сав живи свет у реци. У питању је права еколошка бомба, а стручњаци кажу да се у загађеном флотацијском језеру налази цео Мендељејев периодни систем елемената.

Иако је Светска банка још 2007. године одобрила кредит од 43 милиона долара, чији је највећи део (13,2 милиона) намењен градњи новог колектора који спроводи Кривељску реку испод јаловишта Велики Кривељ. Тај посао ни данас није одрађен. Политичке игре, спорост бирократије или нешто треће стали су на пут решавању једног од највећих еколошких проблема у Србији. Иако је новац за решење проблема већ био додељен, Кривељска река и даље тече кроз стари тунел.

У мају ове године, пројекат је затворен, а део кредита од око 33 милиона долара повучен је назад у Светску банку. Осим што је изгубила могућност да финансира овај посао из обезбеђеног новца Србија је Светској банци платила пенале од 361.000 евра јер није искористила тражени новац. Економисти су већ упозоравали да наша земља, због кашњења у повлачењу страних кредита, годишње губичетири милиона евра. У једном од извештаја Светске банке наведено је да пројекат „Регионални развој Бора” није завршен из „нејасних разлога”.

Док је држава плаћала пенале јер колектор није изграђен, РТБ Бор потрошио је око пет милиона долара за одржавање постојећег тунела и то само у последњих пет година.

Како ствари стоје, градња новог колектора мораће да буде плаћена из републичког буџета. У Министарству рударства и енергетике потврдили су за наш лист да ће нови тунел за Кривељску реку бити изграђен, а овај посао коштаће пореске обавезнике око девет милиона евра

'Бело злато' са Суве планине

Драган Стојковић пече креч на Сувој планини

СРОДНЕ ВЕСТИ

• 
  И без руке врхунски молер
• 
  Тапете и на плафону

• Ко или шта убија стоку?
• Живи креч чисти куће и бунаре
• Жута боја доноси радост

ОД некада масовне производње, креч се сада подно Суве планине производи симболично. Познати произвођачи креча деле судбину посустале индивидуалне изградње, јер се мало која породица одлучује да зида нови дом. Синиша Младеновић из Миљковца каже да је креч незаменљив у грађевинарству, јер је здрав материјал који се производи на исти начин као и пре неколико векова.

Неисцрпни мајдани кречњака и искуство били би одличан капитал за вредне Заплањце, само још кад би успели да поново имају тржиште као пре двадесетак година. Ни сами не умеју да објасне шта се десило и зашто је нагло опала потражња за кречом. Некада су само од једне сезоне могли да купе стан у Нишу или направе кућу у граду. Данас производе креч само да би преживели и то под условом да направе пристојан договор са поштеним накупцем.

- Свака друга кућа је у овим селима живела од креча. Једна за другим одлазиле су породице, а са њима и производња. Ипак, највећи проблем нам је што нико више не зида куће - каже Синиша Младеновић, из Миљковца, који са синовима Милошем и Драганом не гаси кречану. - Не бих могао да опстанем да не производим и ћумур за роштиљ. Ова планина је сурова али је и несебична за сваког ко се не боји рада.

Највише пећи има у Малом Крчимиру, чак десет, по две су остале у Сопотинцима и Горњем Душнику, док су у Ћелијама, Миљковцу и Доњем Душнику преживеле тек по једна.

Кречњака има у изобиљу, али доћи до производа није нимало лако

Slobodan Bozinovic. Kralj vlaske muzike