СРОДНЕ ВЕСТИ

          ОВИХ дана, док нам у репризном термину јавног сервиса, још једном, глумци Љиљана Благојевић и Тихомир Станић дочаравају атмосферу на српском двору и око њега почетком прошлог века, прилика је и да се подсетимо на све наше заблуде о, можда и најпреломнијим, тренуцима историје модерне Србије.
          О преврату 1903. године, када је с политичке и историјске сцене сишла династија Обреновић, доста је код нас писано. Међутим, новооткривена документа и историјска грађа која је била разасута по многим архивама, и често недоступна, бацају сасвим нови поглед на овај догађај.
          Према овим сазнањима, припреме за преврат текле су нешто другачије него што је то обично у нашој литератури приказивано. Ослонац приказа завере и атентата на краља Александра и краљицу Драгу углавном је била књига Драгише Басића “Деветсто трећа”, по којој су зачетници и главни актери завере били млађи официри: коњички поручник Антоније Антић, пешадијски поручник Драгутин Димитријевић Апис, поручник Милан Маринковић, потпоручник Никодије Поповић и још тројица других официра. Они су већ 6. септембра 1901. године, по старом календару, донели одлуку да краљевски пар буде убијен 11. септембра, на балу организованом поводом краљичиног рођендан у сали “Коларац”. Убиство је требало, како је писао Васић, да буде, на предлог Аписа, извршено камама затрованим цијан-калијумом, али је све пало у воду, с обзиром на то да се краљ и краљица нису појавили.
          У МЕМОАРИМА, који се налазе у Архиву САНУ, Јована Авакумовића, политичара који је био председник Владе и код Обреновића и код Карађорђевића, пише да је први разговор о уклањању краљице Драге био обављен у ноћи између 11. и 12. јула 1900. године, и то у самом двору, у ађутантској соби. У том разговору, поред Авакумовића, учествовали су још и генерал Василије Васа Мостић, љубимац краља Милана, генерал Цинцар-Марковић, Лаза Лазаревић, пуковник Леонидас Соларевић и Дамјан Поповић, који је тада био ађутант краља Александра