Водич кроз САЗВЕЖЂЕ З

Поводом чишћења снега

2012-02-04T17:06:00.000+01:00

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

Ivan Grozni | 04/02/2012 14:51

Добро је што постоји начин, макар и чишћењем снега, да људи дођу до новца, каквог-таквог. Сваки динар пуно значи у тренутним условима. Желим само да напоменем да у време када сам ја био у војсци (2002-2003) у Сурдулици, војници су ишли да чисте снег у граду, ручно и механизацијом. Преко лета старија генерације је пар пута брала јабуке у неком воћњаку који није био војни. Не знам какво је сада стање и бројност добровољаца у војсци али сматрам да је једна од важних мирнодопских ангажованости војника баш ово помагање у елементарним непогодама. Чини ми се да је последњих година учешће војске у наведеним околностима све ређе.

Milko Kiric | 04/02/2012 15:10

Beogradjani da drze lopatu ?to je uvreda za njih ,to su ljudi iz drugih gradova

NOVI BEOGRAD | 04/02/2012 15:35

Mislim da Beograd ima najintelektualnije cistace snega na ulicama, sve omladina sa zavrsenima fakultetima koji su bez posla i na ovaj nacin pokusavaju da zarade neki dinar u drazavi Srbiji!

видети више: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Vise-stotina-Beogradjana-ceka-u-redu-za-ciscenje-snega.sr.html

Preporuka "Palanka filozofije" (Vladimira Dimitrijevića)

2011-12-31T15:26:00.004+01:00

Ruže; Mišljenovac,leto;2011 (I. Lukić)

Miroslave,

Šaljem ti tekst Vladimira Dimitrijevića, mog Čačanina, koji je profesor književnosti u gimnaziji, a povodom Čestertona ... Vladimir dosta piše, između ostalog najviše za verske časopise. Kao ličnost ima veoma izgrađen hrišćanski odnos prema životu, kao i veoma oštar stav o modernoj književnosti i uništavanju tradicije, istorije i nacionalnog bića Srba. Doduše, još je mlad, (mlađi je od mene 4-5 godina), ali ume da oplete bez pardona. Iznosi u javnost ne samo skrivene detalje svojih proučavanja književnosti i istorije, i ne libi se da otvoreno iskaže svoj lični stav. Na jednoj TV emisiji je okrpio R. Konstantinovića toliko oštro, da nije imao dlake na jeziku. Ranije je bio malo više verski orjentisan, ali sazreva i primećujem da omekšava stavove, brusi svoja znanja iz raznih oblasti, bar na osnovu tekstova koje s vremena na vreme ispratim... Kažu da nije bilo normalno koliko je kao dete puno čitao, i koliko ozbiljnu literaturu. Jedan je od retkih koji aktivno učestvuje u podizanju svesti mladih u Čačku, i trudi se da im kao profesor prenese prave vrednosti naše nacionalne i svetske književnosti uopšte. Pogledaj priloge koje ti šaljem u uverenju da će ti kao kritičar u sferi prevrednovanja biti zanimljiv.

http://borbazaveru.info/content/view/1840/1/

http://www.youtube.com/watch?v=v8yPuF4kGOI&feature=related

http://youtu.be/J08VGmpNIzc

http://youtu.be/w_UEXjqNJ_A

http://www.youtube.com/watch?v=VUyftTAq2dI
http://www.youtube.com/watch?v=L9OS-9NZvtU

http://vladimirdimitrijevic.com/

Напредовање Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ : скок посета!

2011-12-28T11:44:00.000+01:00

Најпосећеније странице Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ, које чини стотинак блогова и двадесетак Веб сајтова уз подршку Googla, посетило је, закључно са 27. децембром 2011. године, преко 140.000 посетилаца.

Најпосећеније странице вуку и највећу посету – преко 100.596 посета.

Мање посећеније странице Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ (а бројније!), посетило је преко 33. 403 посетиоца (у последњих пола године!).

Права посета библиотека Заветина (сајтова уз подршку Googla), сигурно да је вишеструко већа (од 5082, колико је грубо утврђено на основу добијених коментара или пристиглих писама посетилаца; пошто Googl не допушта бројаче).

Листа најпосећенијих страница Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ

1. Златни Расуденац ………….. 19.857

2. Канал ЗАВЕТИНЕ …………… 6500

3. ЗАВЕТИНЕ Press …………. 6338

4. Опало лишће …………… 6119

5. ПОСКОК.Књижевне новости Сазвежђа З … 5750

6. Група ЗАВЕТИНЕ ………………… 4060

7. Северци …………………………… 3051

видети више:

8. Цјеломудрија ……………………….. 3014 ....

видети више: https://zavetinebr1.wordpress.com/%D1%83%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BD/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%B7%D0%B2%D0%B5%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D0%B7%D0%B2%D0%B5/

ЈУГОСФЕРА / МИЛО ЛОМПАР

2011-11-21T14:15:00.002+01:00

Изврстан и аналитичан текст; обавезнмо прочитајте
до краја!!

У политици постоје ствари о којима се говори и на којима
се ништа не ради, као што постоје и ствари на којима се ради и о којима се не говори. Ако бисмо у складу са овим класичним мерилом оцењивали српску културну политику, онда бисмо политику идентитета – као оглашени циљ наше државне политике – могли назвати политиком која постоји само на речима, али не и на срцу. Политика регионалне сарадње делује, пак, као политика која постоји и на речима и на срцу. Но, у нашем схватању регионалне сарадње постоји нешто о чему се не говори, али на чему се непрестано ради. То је обнављање оног распореда културних сила који нам је завештало титоистичко југословенство. Сáмо обнављање мимикријски се појављује у непрестаном јав-
ном промицању и унапређивању идеје о јуgосфери. Тај појам – како нам објашњава његов аутор – „описује поновно повезивање у бившој Југославији”, он представља „реч за неку врсту заједништва, заједничког наслеђа”, попут језика који „представља најјачу везу између некадашњих република” или попут „заједничке
историје”,
али он истовремено поседује један pројекtовани садржај у будућности, будући да се „готово свакодневно... говори о политичкој, војној, индустријској или пословној сарадњи”.1 По-
себну улогу у пројектном задатку који носи име „југосфера” има
културна сарадња, будући да је она предмет наглашене пажње на
скуповима са којих нас обавештавају како је око тридесет инте-
лектуалаца с простора некадашње СФРЈ, из Америке и Европе,

током дводневне расправе на трибини Универзитета Колумбија
у Њујорку видело постјугословенски културни простор.2 Шта би,
дакле, могао бити истински и скривени садржај „југосфере”?
У склопу обнављања регионалне сарадње, као оглашеног
циља српске државне политике, долази и до обнављања хрват-
ске доминације у југословенском простору. Да би се све то могло
догодити, неопходно је обновити већ постављене засаде у нашој
јавној свести: отуд вишеструко уздизање титоистичког југосло-
венства. Да би се, међутим, сам процес могао одвијати у скла-
ду са налозима актуелности, неопходно је истовремено испуни-
ти новим садржајима један давно заснован културно-историјски
пут. Реч је, дакле, о двоструком процесу у којем се одвија особено
комбиновање елемената конtинуиtеtа и елемената новине.
Тако је „у Клубу-књижари-галерији ’Гласника’ представље-
на” књига ’Укус, митови и поетика’ Миливоја Солара (1936),
професора Филозофског факултета у Загребу, академика, књи-
жевног теоретичара, историчара књижевности, филозофа, есеји-
сте.” 3 Уобичајено издавачко представљање нових књига помало
се претворило у посебан догађај. Пратило га је – како је нагласио
Гојко Тешић – издавачево осећање да је реч о великом интелек-
туалном празнику, „јер је ’Службени гласник’ објавио две књиге
аутора из Загреба, чиме је настављена сарадња, прекинута крајем
осамдесетих година”.4 У овој тврдњи свакако можемо видети ка-
ко свест о елементима континуитета са титоистичким наслеђем
испуњава наше савремено осећање времена.
Елементи новине остали су некако скрајнути у оцртаном
видокругу, па их је могуће само наслутити у уводној Соларовој
напомени. Јер, на почетку књиге – која се углавном састоји од
две књиге објављене у Загребу (2004, 2005) и од књиге давно
објављене у Београду (1985) – аутор каже да је она „настала на
темељу разговора с професором Гојком Тешићем, који ми је љу-
базно предложио да објави нешто од мојих радова”. Иницијатива
долази, дакле, од Службеног гласника, што је у сагласности са
читавим низом једносмерних подстицаја у друкчијим подручји-
ма живота: од привредних и образовних до забавних и спорт-
ских. Ова се иницијатива појављује, дакле, као каменчић у мо-
заику целовите државне политике која подразумева настављање
у будућности: „Сложили смо се... да ипак покушамо направити
неку релативну цјелину и да не укључим, барем засад, оне који.....
______________
1 „Кум југосфере”, Полиtика, Београд, недеља 29. август 2010, 13.
2 „Између трауме и носталгије”, Политика, Београд, 5. април 2010.
3 Политика, Београд, петак 10. децембар 2010, 12.
4 Исто.

Видети више: http://www.maticasrpska.org.rs/letopis/index.html
књига 488, свеска 3, септембар 2011.

Koga to više zanima - lažna vest o ovogodišnjem dobitniku Nobelove nagrade za književnost?

2011-10-26T19:31:00.001+02:00

IZVOR: B92

stara kuća moravskog stila

Beograd -- "Samoorganizovani web aktivisti" preuzeli odgovornost za lažnu vest o Dobrici Ćosiću kao dobitniku Nobelove nagrade, koja je izazvala pravu medijsku pometnju.

_________________________

...opasan uticaj političara i pisca Dobrice Ćosića.

----

Hteli su da, kako saopštavaju, skrenu pažnju srpske javnosti na "strahovite posledice višedecenijskog političkog, literarnog i javnog delovanja Ćosića koje Srbija i čitav region osećaju snažno i danas".

Osim lažne vesti o Ćosiću kao dobitniku nagrade, pojavilo se i lažno saopštenje SANU u kome se navodi da je srpski književnik dobitnik nagrade kao i da će tim povodom biti tokom dana održana konferencija za novinare.

Prethodno su brojni svetski i domaći mediji naseli na vest objavljenu na sajtu identičnom sajtu Nobelovog komiteta, da je Dobrica Ćosić dobitnik nagrade za književnost.

Vest o tome objavili su "Gardijan", Vikipedija, sajt B92, RTS, koji je u svom krolu vrteo na televiziji obaveštenje da je Ćosić dobtinik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost.

Ta lažna vest pojavila se prvo na Tviteru sa linkom za sajt koji je potpuno isti kao sajt Nobelovog komiteta i to sat i po pre zvaničnog objavljivanja imena dobitnika. ....

videti više: http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=10&dd=06&nav_id=547433

Gde je Beli Čovek pogrešio?

2011-10-22T17:56:00.000+02:00

Fotografije jednog italijanskog autora... slika opustosenja

Službenik

vlade je pitao indijanskog poglavicu "Dva Orla":
"Vi ste bili svedok ponašanja belog čoveka 90 godina. Videli ste ratove i njegov tehnološki napredak. Videli ste njegov progres i štetu koju je naneo."
Poglavica je klimnuo glavom, saglasan sa tim.
Službenik je nastavio:
"Uzimajući sve to u obzir, po vašem mišljenju, u čemu je beli čovek pogrešio?"
Poglavica je pogledao službenika i onda mu odgovorio:
"Kada je beli čovek došao na ovu zemlju, Indijanci su upravljali njom, nije bilo poreza, nije bilo dugova, bilo je bufala u izobilju, bilo je dabrova u izobilju, voda je bila čista.
Žene su radile sav posao, vračevi su lečili besplatno.
Indijanci su čitav dan provodili u lovu i ribolovu, a čitave noći su vodili ljubav."
Nakon toga se poglavica naslonio i osmehnuo:
"Samo beli čovek je bio toliko glup da pomisli da može da unapredi takav sistem

Skice iz Europe / Robert Tili

2011-10-21T14:14:00.000+02:00

Autor Robert Tili

"Sjećanje me je slijedilo u stopu, kao mali, vjerni pas"
(Philippe Soupault: WEST-WEGO)

bilo je to ranih 8

ih, kada 8

e, kao ni dosade, nigdje na vidiku nije bilo

& kada bijah mnogo stariji

stari, dobri & mrtvi slavkić matković

(mrtvi su nac

ja najdrevn

ja) i ja

odaslati smo u sarajevsku kotlinu

(ma š

to to

značilo)

kao predstavnici vojvodine (ma š

to to

imalo značiti)

češki geodet eugen graftweier stvorio se iz pljesniva sarajevska uzduha

kao wolland iz predvečerja postrevolucionarne moskve sred

subotice 7

ih: graftweier, čiji je predak gradio ćupriju na drini (hodio po i

100

j, i

100 tako)

na kolodvoru, pred slavkom, & odvukao ga u poetsku & slikarsku legendu-

slavko je tek tisuću

990

& četvrte, decenij nakon toga, skužio da je mrtav (& on & graftweier)

(kuda l

i i

du svi ti samotni ljudi? iz

gleda na i

100

mje

100: svi su mrtvi za

JEDNO )

svi učesnici tih davnih sarajevskih dana poezije

smješteni s

u u

hotel EUROPA

svi bijasmo u europi

sred srijede baš -čaršije

uvaljen u ljuljaške u pre

ss -s

redišt

u u

podrumu, atomsku skloništu hotela (europe),

ugledah zelene hlače madjarskog pjesnika, orsovai emila,

kome sam imao biti prevodilac

preko miljacke & na srpskohrvatsku lingvističku st

ranu poetske & proz(aič)ne konverzacije

pantalone, koje su na blisku odstojanju pratile pozamašan 100

mak, pokazatelj kadareva ispravna puta u meku varijantu komunizma,

ružičastoo

d ideala , rujna vina & rosaceae

lice , žuta putna torba puna balkanskih buvljaka & rješenje

o postavljenju za rukovodioca

hotela "hungaria" u budimpešti, o

svijetla

li li

lave noći sarajeva & obraz domovine

na mjest

u u

morstva ferdinandova

na mjestu 100

pa gavrila principa

slavko matković pustio je mozak

(na pašu &) niz miljack

u, u

z bem

bašu

u podrum ("MOZAK" bješe naslov projekta koji je činio rukopis zajedničkog romana

uobličen u papirnati parobrod)

u, u u

nderground

u (a nomen est omen)

europe, u sobi za vešera

j j

e samovao & ludovao taj pjesnik, hrvat iz boke podrijetlom,

što je govorio: "hranim se fosforom i željezom!"

& dodavao : "a bljujem olovo"

hranio se vojničkim konzervama

na kojima je pisalo

da potječu iz korejska rata & da su punjene u američkoj vrhovnoj

intendantskoj komandi &

mislio sam da misli

na riječi koje će olovni štampački strojevi

oblikovati u stranice pjesama- decenij kasnije sve se pokazalo drugačiji

m, m

ada mislim da je & on mislio na riječi, a ne na kuršume

direktor manifestacije bio je takodjer crnogorskog podrijetla,

muslimanskog imena & prezimena, jevrejski raskošne brade

& upoznao nas je s ostalima

ruski predstavnik objavio je netom prvu zbirku pjesama

imao je preko 43 proljeća, koliko ja imam dok ovo pišem,

nikada nije pio & stalno su ga u stopu pratila dvojica šutljivih ljudi

s očima kao u silovana bakalara,

uporno, kao sjećanje, kao mali, vjerni pas, a ta prva zbir

ka, ka

o kakvo debelo, 40

trogodišnje (s)trpljenje, bila je ugojena kao sam rat

& mir

prevodilac mu je bio srpski pjesnik, nenad grujičić,

koji je, po savjetu jovana zivlaka, doma, u novomu sadu,

svake večeri, za objedom, uvježbavao imitiranje kasnog

mutnog pogleda jektičavog branka radičevića na umoru,

pripremajući se za odgovorn

u u

logu kalifa umje

100

kalifa & direktora brankovih pjesničkih susreta na stražilovu

i i

rišku vijencu

& zorno me zapitkivao jesam li sasma siguran

da nijesam židov, kada već srbi

n n

e mogu biti

razočaran mojim odgovorima, uvijek istim, jedne je večeri objavio

kako danas kći ruskog poete ima rođendan, 8

naesti & ruski je poeta otvorio crni kufer, iz njega izvukao

politrenjak 100

ljičnaje & strusio ga iz jedno

g g

utljaja, kratkog kao orgazam pod sibirskim suncem, a

onda izvadio tri flaše jim-beam

-a, urolane u stare brojeve moskovske pravde & tutnuo po jednu

svakomu od nas u krilo- kada se grujičić ponudio da

ga povede u šetnju, da se istrijezni, dvojica šutljivaca su na tečnom,

srpskohrvatskom kazali "hvala lijepa, odavde mi preuzimamo" &

izgegali se u sarajevsko popo

dne, tisuću

100

osamdeset & neke, skupa s pjesnikom, praznom torbom &

prvom objavljenom zbirkom, pretilom poput zločina

& kazne

& u klubu međunarodna prijateljstva,

u u

lici jevrejskoj, slavko & ja smo

imali prosvjednu večer posvećenu vizualnoj poeziji, prevođenju

& djelu pokojnog lajosa kassaka & demonstrirali prepjevavanje

jedne njegove vizualije, koja je glasil

a: "a

na, ančice, bog se propeo & jeca nad vodama" & sjećam se,

u burnoj raspri koja je potom izbila, pokojni eugen weber, jevrejski

glumac & prevodilac k urana, kazao je

"eh, kako je euforiča

n n

aš mladi prijatelj, teeli", što na madjarskom znači zimski

,mada ja mislim da je on vrlo dobro čuo kako se glasa moje prezime

tili, do

vraga, tili

& bila je tu & lela, iz skopja, mada ništa nije bilo & ništa nije bilo,

premda je slavko napustio sobu, kada je lela ušla & ništa nije bilo

jer je stanka ostala u titogradu, a potom se vrnula u rodni čakovec

& ništa nije bilo (križ mu jebem pusti!)

a slavka je u diskote

poveo jedan hrvatski pjesni

k, k

ojemu se imena ne mogu sjetiti, koji je sličio blaziranoj grimasi

enesa kiševića u završnim sekvencama "štefice cvek u raljama života" &

koji je imao prezime slično luku paljetku, ali nije bio nijedan od

pomenutih, jer mi je izričito podvukao kako tu dvojicu istinski mrzi, za

razliku od ini

h h

rvatskih spisatelja, koje ne može da smisli, sa sve hanibalom lucićem &

cesarecom & cesariće

m, m

ada to uopće ne isključuje mogućnost da je bio paljetak ili kišević

ili paljetak & kišević, skupa

("samo zahvaljujući tomu što u komisiji

koja je odlučivala o nagradi nije sjedio nijedan irac, dobio sam

ovo priznanje", rekao je irski pjesnik yeats, dobivši nobelovu nagradu)

elem, prvog dana susreta, hrvatski je poeta nalikovao kakvom

nedorečenom beat-

kongašu iz greenwitch village-a, s tom rijetkom jarećom bradicom, no

kako su dani proticali, a on ljuštio badelo

v v

injak sve notornije, stao je da se puni u licu & kada je pokupio slavka, te noći,

glava mu je nalikovala bremenitoj lubenici- na taj facijalni puni Mjesec, natakao

je kaubojski statson-šešir:

"idemo zrihtati te jebene posunećene ljubitelje Bijela Puceta, slavek!"

bugarski pjesnik bio je sav u bijelom

rumunjska minijaturna cigančica također

bila je to ljubav na prvi pogled

držeći se za ruke, ušetali s

u u

prvu pravoslavnu crkvu & vjenčali se: on ogroman, ridj kao krvavi

izbljuvak irskog pivopije, ona sitna & garava kao savjest čovječanstva

nalikovali su riveru & friedi calo

njegova poezija bila je minimalistična & asketska

njena orkanska, golema & slobodna, duga stiha

nalikovali su ifigeniji zagoričnik & aulidi

& tauridi (današnju cream

u) & svemu što vam, uostalom, pad

ne na

objašnjavao sam radivoju stanivuku da ja ne pišem stihove, već

stvaram projekte

& kada sam se jedne noći, pijan, teturao iz hotelska bara

pitao me je u liftu: "je li to novi projekat?"

trebao sa

m m

u reći kako sam uprskao projekat oponašanja starog, dobrog

& mrtvog dylana thomasa ("32 double scotch! this is some kind of welsh

damn record, isn t it?"), ali kako smo u europi, a ne hotelu chelsea

u new yorku...no, od svega mu ništa nisam rekao, a on je ubrz

o o

tišao u pariz, i pošto je tamo, pišući emigrantsku prozu , malne crka

o o

d gladi, vjerojatno je shvatio cio beat

projektiranja umjetnosti

slično je prošao & slavko s emilom, objašnjavajući mu beat

konceptualizma, s tom razlikom da je madjarski stihoklepac

stalno zapitkivao: "je li to, kod vas, jugoslavena, običaj?"

& na potvrdan bi odgovor činio sve što se od njega tražilo,

uključujući & razumijevanje: "ez sokas nallatok?"

"igen" & onda

je, je

dno

m, m

aliganski uobičajenom & dobrohotnom zgodom, slavko

rekao :"nallunk szokas a szopas" & dakako, za

tilly čas

je emil orsovai, budući šef hotela hungaria četvoronoške

iskazivao na matkoviću svo

je je

zičke & ine lingualne sposobnosti: "mikrofon je vaš" odmah sam se trudio

da s madjarskog prevedem & krstim ovu novu igru

koja j

e e

mila učinila još manje strancem

u sarajevu, ranih 8

ih, u kotlini, sred baš-čaršije, u okruženju

zamamnih mirisa sugan-dolme, u hotelu

EUROPA

sinan gudžević pitao me je za stanku & ja

sam joj u mislima jebao sve svece ("kurvo nijedna, prodana dušo")

a potom je, između arhajskih stihova pozivao na povratak

iskonu, antici, pravim vrijednostima

slavko & ja, obilježeni usudom panonske sklonosti suicidalnosti,

depresiji, kult

u Smrti & kisela kočijaška vina

odvraćali smo mu ravnodušnim: "apage, satana"

sinan je zazivao u brda, a

mi smo ga slali u majčinu

prirodno gravitirajući k nizini, nizij

i i i

noj ravnici & ravnini

u ja

mama

,dolinama, ukopima, kotlinama

i i

nim tije(le)snim rupama ovoga sirotog, umornog & samotnog svijeta

što pjesnikuje u europi

do ranih devedesetih imala je proći decenija

a na vrhovima brda uokolo sarajeva

kao & na svim vrhovima planina, od gore ide, ponad troje,

do trebevića, 100

jali su glasnici & pastiri & glasno slušali

moj savjet s (o)kraj(k)a pjesme "33 ljeta nedaća & ružni ružin vijenac":

"go tell it on the mountain"

no, na koncu trodnevna & dvoipolnoćna družen

ja, ne zaori se ta pjesma-

golema američanka cynthia mcdonald što mi je satima pojašnjavala svoj

poetski cred

o, o

ličen

u u

fanju da se stihom dosegne vizualna saobraćajnost mondrian

ovih slika,

izgegala se za govornicu

& premda je u oficijelnu bookletu manifestacije naznačila da se

u mirnodopsko vrijeme, kad rime & parabole spavaju, a muze imaju

poštedu, bavi pjevanjem u operi, nasmijao sam se kada je

vječno ukiseljena lica, fatalističnim glasom čovjeka koji

od početka do kraja života strojevim koračajima gaca kroz

radne & ine ratne po

BEDE

,ruski poeta s početka ove skaske uzdahnuo:" sad još samo fali da zapjeva"

("u irskoj se nikada ne desi ono što treba da se desi" kaže jedna irska poslovica)

a ova se priča & pjesma eja

cool

ira s

pjesmom "summertime" ire

& georga gershwina

koju je sisata & guzata američka operska diva & očajan pjesnik

arlaukala u podnožju trebevića, davne 1980

& neke, u ljeto, po sred srijede baš-čaršije, u srcu

umorne, star

e e

urope, u koju sirota, stara Ameri(čan)ka, htjela, ne htjela,

spada, koliko & spada

la sva ruska, crnogorska, hrvatska, srpska, vojvođanska, bugarska, rumunjska, ma(đarska

&) kedonska

i i

na irska samotna čeljad

s ovih & onih

drugih "ovih" plani

na, na

koje ih je (t)ko (zna t

o) o

daslao

da (na) jave blagovijesti

o transformaciji radnog vremena u

ratno

Iz knjige Sabranih pesama R. Tilija, za koju traži izdavača.

Српска књижевна критика, према Чудићу, или о лову у магли

2011-10-17T18:27:00.000+02:00

Цитат из најновије књиге Предрага Чудића

Предраг Чудић

...Наша књижевна критика са идеолошким рефлексом, дресирана, као "павловљевски пси" на идеолошким претпоставкама социјалистичког естетизма, морала је licentiu poeticu модерне поезије, поезију чије су прве ласте биле надреалисти-комунисти, а затим Попа и Павловић, два крила исте птице-партијице, у највећој мери да тумачи као неку врсту аутоматског текста, лова у магли. Кључеви за браве: херметичности, цлободног стиха, традиционализма, жестоког раскида, па тихог попвратка баштини, рефлексивне, интимистичке лирике "вратимо се малим стварима", били су код истог домара-портира...
Предраг Чудић: ДАНИЛОВ, стр. 135-136. У књизи ВЕЈАЧИ ОВЕЈАНЕ СУШТИНБЕ, Пожаревац, Едиција БРАНИЧЕВО, 2011. Видети више и даље...

PENICILIN. Pismo prijatelja

2011-10-17T11:27:00.001+02:00

Vrijedi pročitati ...interesantno i zanimljivo....rekli bi inspirativno¨!

Njegovo ime je bilo Fleming, i bio je siromašan škotski seljak.

Jednog dana, dok je radio da bi stvorio egzistenciju za svoju obitelj, začuo
je vapaj za pomoć koji dolaze iz obližnjih močvara...

Bacio je alat i otrčao do močvare.

Belatukadruz (oktobar 2011)

Tamo je, do struka u crnom mulju, bio prestravljeni dječak, vrišteći i
boreći da se oslobodi. Farmer Fleming je spasio dječaka od onoga što bi se moglo opisati kao spora i zastrašujuća smrt.

Sljedećeg dana, otmjena kočija se pojavila u dvorištu skromne Flemingove
kuće. Elegantno obučeni plemić sišao je iz kočije, te se predstavio kao otac dječaka kojega je farmer Fleming jučer spasio.

Želim Vas nagraditi, rekao je plemić. Spasili ste život mog sina.

Ne, ja to ne mogu prihvatiti, odgovorio je škotski seljak ponosito,
odbijajući ponudu.

U tom trenutku, farmerov sin se pojavio na ulaznim vratima kuće.

Da li je to Tvoj sin? upita plemić. - Da - ponosno je odgovorio farmer

Imam prijedlog za Vas - reče plemić. Dopustite mi da mu pružim obrazovanje koje će imati i moj sin. Ako je na svog oca, on će, bez sumnje, izrasti u

čovjeka na kojeg ćemo obojica biti ponosni. I to je i učinio...

Sin seljaka Fleminga je pohađao najbolje škole i u roku diplomirao St. Marys
Medicinsku Akademiju u Londonu, te je postao poznat širom svijeta kao *Sir Aleksander Fleming, pronalazač penicilina.

Godinama kasnije, sin onog istog plemića čijeg je sina spasio farmer Fleming
zaradio je tešku upalu pluća, koja je u ta vremena bila isto što i smrtna kazna.

Ono što mu je u tom trenutku spasilo život bio je Penicilin.

Pitate se kako se zvao taj plemić? *Lord Randolph Churchill...* A kako li se zvao njegov sin? *Sir Winston Churchill.

Netko je nekada rekao: ČINI DOBRO - VRATIT ĆE TI SE ! ( Da, i: ČINI ZLO, NADAJ MU SE... )

Radi kao da Ti ne treba novac...

Voli kao da nikad nisi bio povrijeđen...

Pleši kao da Te nitko ne gleda...

Pjevaj kao da te nitko ne sluša...

Živi kao da je Raj na Zemlji...

Međunarodni je Tjedan Prijateljstva.

Pošalji ovu poruku svima koje smatraš prijateljima.

Pošalji ovo dalje i uljepšaj nekome dan.

*OVO JE IRSKA PRIJATELJSKA ŽELJA:

*Pravom prijatelju je pošalješ nazad, a šalješ je i drugim prijateljima!

Good Luck !

Nadam se da će Ti donijeti sreću...

Neka uvijek bude posla za Tebe...

Neka u Tvom novčaniku bude bar novčić ili dva...

Neka sunce uvijek obasjava Tvoj prozor...

Neka duga uvijek bude pratilac svake Tvoje kiše...

Neka Ti se prijateljska ruka uvijek nađe, neka Ti Bog ispuni srce srećom da
bi Te ohrabrio za novi dan i neka Te
Gospod uvede u Raj - pola sata prije nego što Đavoli saznaju da si
mrtav...

_________________

AKO ŽELIŠ: *Pošalji ovo svojim prijateljima. Ali - to napravi u roku od 1 sat od kadaje pročitaš !*

Odmah..... Zamisli želju ! *Nadam se da si zamislio želju !**

Sada, ako pošalješ:< /B

> 1 osobi **Tvoja će želja biti ostvarena u rokuod 1 godine

3 osobe 6 mjeseci

5 osoba 3 mjeseca

6 osoba 1 mjesec

7 osoba 2 tjedna

8 osoba 1 tjedan

9 osoba 5 dana

10 osoba 3 dana

12 osoba 2 dana

15 osoba 1 dan

20 osoba 3 sata Ako izbrišeš ovaj mail nakon što si ga pročitao, imat ćeš 1 godinu pehova ! Ali, ako ga pošalješ makar 2 prijatelja, automatski ćeš imati 3 godine sreće!*

Pismo iz Rumunije / Su. Tanasković

2011-10-17T09:44:00.002+02:00

16. октобар 2011. 18.26

Simbol pamćenja. Zaštitni znak- Prvo slovo jednog imena

Miroslave, hvala za obaveštenja. Dva dana nisam kod kuće i već se nagomilala pošta u sajber sandučetu i puno novina na tvojim blogovima koji su dobili novo ruho. Upravo sam se vratila iz Temišvara. Veruj mi, za 990 dinara koliko je koštala tura, ne bih mogla platiti ni put do Čačka i natrag. Vredelo je. Nikada pre toga nisam bila u Temišvaru. Posetila sam Bukurešt, davno, a danas sam imala veoma prijatno iznenađenje, iako je bio prohladan, bio je sunčan dan, grad je prosto sijao u nekoj svojoj starini i lepoti. Iznenađenje uprkos izvesnim predznanjima o samom gradu. Rumunija je još uvek daleko za nama, i imam utisak da gore žive nego pre ulaska u Evropsku uniju, jer cene su iste kao ovde a prosečne plate su im mnogo manje nego kod nas, iako je veoma mali postotak nezaposlenosti. Prosjaka na svakom koraku. Narod bedno izgleda, umorno i prazno. Prelepe fasade monumentalnih objekata još nisu renovirane, ali meni je i taj utisak bio lep jer patina im daje jedan neverovatan šarm. Glavna pravoslavna crkva Tri Jerarha je bila puna naroda. Upali smo na liturgiju. I šteta je što smo morali juriti vodiča i nismo mogli ostati duže. Zbilja je bio poseban doživljaj. Nedeljna liturgija, crkva ogromna, monumentalna i iznutra, prepuna sveta koji mirno stoji i sklopljenih očiju prebira sopstvene misli. Srpska saborna crkva u sklopu najstarijeg trga gradskog jezgra je renovirana, i u sklopu objekata oko nje još uvek postoji stara biblioteka ispred čijih starih vrata je bista Miloša Crnjanskog. Ponoviću u svakom slučaju ovo putovanje, sledeći put isključivo sa idejom ličnih interesovanja i sopstvene organizacije vremena. Nemam sad snage za pisanje, umor me savladava. Javiću se kad se izvučem iz predstojećih navala posla koji me čekaju od ranog sutrašnjeg jutra.
Pozdrav

Приручник за побуну верујућих / Милан Р. Симић

2011-10-16T16:18:00.002+02:00

(Из нових књига српских писаца)
Одломак

27.
Готово све време свог дана постојања у непостојању поклањам учењу. И знам да се никада нећу примаћи коначном знању. А опет, на путу као многосазнању највише ме храбри баш истина да се никада нећу ни примаћи коначном знању. Јер, коначно знање јесте велико чудовипште кога се уистину плашим.

28.
Побуна верујућих тзраје од саме појаве религијског учења. Како да је напокон окончамо! Ми, побуњени и верујући требало би да знамо како побуну да окончамо! Да ли знамо како да побуну окончамо? Нека нам је Бог у помоћи!...

Симић, Милан Р.., 1959-
Приручник за побуну верујућих: сада буји- паји или нихилистичка
"есејистичка срча" / Милан Р. Симић. - Младеновац: Шумадијске метафоре; Центар за културу, 2011 (Велика Плана: Мозаик). - 117 стр.; ауторова слика; 21 цм. - (Шумадијске метафоре.специјално издање; књ.81)
Тираж: 500. - Стр. 98-115: Асоцијације на асоцијације или Рибарење душе / Душан Стојковић
ИСБН 978-86-85201-10-3
_________________
Стојковићева препорука: ... Добре књиге треба читати отворена срца. / Симић је идеалан читалац. Његове књиге, једнако, идеалне читаоце иошту... (стр.107)

Песме из књиге Свеска САХАРА АМАЗОН

2011-10-16T01:03:00.003+02:00

Знак препознавања

То је могила

Коју је раскопала ноћ

И златна грозница.

То је друга страна планине, дивно наличје,

Почетак ритуалног света,

Древног и првобитног.

Ту се није промеменило ништа,

Све је остало слично оном

Из детињства – не само твог,

Него и наших дедова.

(Одломак из Рашљари и алхемичари)

Као да су врата

од дијаманта.

Врата - где су та врата?

Зар то није камен?

Зар се камен отвара?

Отвара се, отвара!

Навалили су сви,

и бивши људи,

траже кључаоницу, али ова врата

немају кључаоницу!

(Одломак из Феноменални белутак)

It is a tomb

Dug up by the night

And gold fever.

It is the other side of the mountain, wonderful reverse,

Beginning of the ritual world,

Ancient and primeval.

Nothing has changed there,

Everything remained the same

As in childhood – not just yours,

But our grandfathers’ too.

(Excerpt from Dowsers and alchemists)

Like a door

made of diamonds.

Door – where is that door?

Isn’t that a rock?

Does a rock open?

It opens, it opens!

Everyone rushing to it,

past people too,

looking for the keyhole, but this door

has no keyhole!

(Excerpt from Phenomenal pebble)

ЗОНА ПРЕЛИВАЊА (Б)

2011-10-15T12:36:00.003+02:00

Апсолутни песник

СВЕ

Овде је моје све
и тамо
Овде је моја башта
и тамо
Овде је мој лонац
и тамо

Овај неред
сам себе гута

И овај Ред
сам себе гута

Низ кичму силазе сабласти
Вампирџија и почетак
руку под руку
пресвлаче ме
Змију у пролеће
пресвлачи трње
оструга, шибови

Тамо је величина
пустиња, овсик, неограђен посед
Духови, извор непресушни

видици који се отварају
као пупољак кукурека

Тамо су склопљене казаљке часовника
и овде. Тамо је стало време.
Тамо земља зева.

Тамо је Манастир за спаваче.

Тамо је ипак овде.

Левак усисава
матицом дубоког вира
снове и планове,
згртање снега и шљунка,
букве, брезе и јабланове.

Риљајући тамо
риљам овде.

Риљам два ашова
три ашова
као за сађење винограда

четири ашова
као за вађење пањева

пет ашова
као за копање темеља

шест ашова
као за копање блага

седам, осам, девет ашова
као за гроб

Риљам. Риљам...

Двобој се изгледа наставља. Или развојни пут једног писца, који се по трећи пут појављује међу Србима

2011-09-18T10:39:00.009+02:00

Гроб И. Стамболића на Фрушкој гори.

............ Жртва се од џелата опрашта речима: „У истом делу пакла имаћемо место: он ће бити моја, ја његова казна”. Двобој се, дакле, наставља?

Роман о убиству Ивана Стамболића?
Роман о Брозу Јосипу?
Роман о Ђинђићу?
Шта је следеће: Роман о
Корену и паветини?

Та борба, ма како је ми називали, није почела јуче и неће се завршити сутра. На разне начине и у разним облицима траје од када је света и века, покреће и мења нашу егзистенцију, доводи нашу стварност на руб понора и повремено јој указује далеке обрисе раја и вечности. Непрекидна је као кретање, као живот. Догађа се у сваком друштву, у сваком човеку, сваког дана и сваког часа јер све те супротности ми имамо у себи, џелат може постати жртва и
жртва се преобразити у џелата, сложени смо од истих елемената, једино што их различито користимо. Сваки од нас бира место у тој борби, бира га сам: то је оно што се зове слободна воља. Оно што нам се дешава, било да је срећа или несрећа, врхунац света или дно дна, само је последица тог избора.

Роман тече у једном даху, нема тачке, ни великих слова. Личи на поему (елегију). Шта је био циљ оваквог начина писања?

Ако изузмемо кратке разговоре убица, који се некако споразумевају својим ћопавим језиком, ради се о два испреплетана монолога, о два тока свести који се смењују, о двојици који нису глупи ни наивни. Тачке и запете као ни остали знаци интерпункције не постоје у нашој глави ни у говорном језику, нема их ни када певамо, оне су измишљене да би олакшале читање. Да бих читаоца приближио згуснутој прози коју стварају два усмерена тока свести, да бих га увукао у њу толико да чује оно што чита, уклонио сам интерпункцију. не смета. Оставио сам једино знак којим се обележава крај стиха, ставио сам га на крај сваке реченице или боље речено музичке фразе коју може да сачињава и једна реч, колико и више стандардних реченица. Нешто слично, претварање реченице у музичку фразу, радио сам пре четрдесет и нешто година у роману „Нишчи”, са интерпункцијом, једино што то онда нико није приметио. Драго ми је што сте запазили ову, по мом мишљењу, необично важну чињеницу.

Шта да очекујемо у земљи у којој је „тама иста у поноћ и у подне”?

Да једном, кад променимо наше вође, а пре тога и себе, сунце буде у подне, тама у поноћ. Можда то каже она птица која пева у мом роману.

Шта тренутно пишете?

Тренутно радим на роману који се зове „Тито Броз”, започињао сам га десетак пута и одустајао, превише је лажи и отпадака култа заосталих иза „највећег сина наших народа и народности”, много мржње његових некадашњих следбеника. Мислим да сам најзад нашао погодан израз који није ни похвала ни карикатура, приближава ме све више овој сложеној пикарској личности, историјској такође, која се полако претвара у фикцију.

Моји пријатељи кажу да би требало да напишем и роман о Ђинђићевом убиству, условно речено. Размишљам о томе. Ако нађем праву форму, покушаћу.

Зоран Радисављевић

објављено: 18.09.2011. - Види више:

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Roman-o-ubistvu-Stambolica.sr.html

Види више:

ПОСЛЕДЊИ КОМЕНТАРИ

ala munja | 18/09/2011 01:30

E brate koliko ima ovakvih pisarcica i neo-parazita koji bi da zarade kintu na gosp Milosevicu i njegovoj porodici...nemaju nista pametnije i konstruktivnije da pisu...a tek oni koji ovo kupuju i hrane svoj jalov ego...jad i beda.....ajde malo da pronadjete originalne autore i njima ustupite prostor....cak je svojevremeno i Frederik Eston iz Novog Sada pisao originalnije X-1oo romane o Lunu , kealju Ponoci...pozdrav redakciji...

Godišnji horoskop RAKA

2011-08-29T10:21:00.004+02:00

RAK (22.VI-21.VII) horoskop za 2011.

Vaše ZVEZDANO nebo tokom 2011. godine, najavljuje sjajne mogućnosti i promene koje će Vam doneti veliki uspon u svim životnim oblastima. Planetarni aspekti su veoma povoljni i u narednom periodu, upravo Vi imate veliku privilegiju u odnosu na ostale predstavnike zodijaka. Važno je da sebi postavite jasne ciljeve i da se angažujete na različitim stranama. Sada je idealna prilika da stvarate »zlatne polodove« i da ostvarite svoje velike planove ili čudesne snove. Važno je i da imate svest o tome kako je »faktor sudbinske sreće« u potpunosti na Vašoj strani. Uspeh, zadovoljstvo i sreća sigurno neće izostati, posebno će Vam se isplatiti različiti vidovi investiranja u poslovnu i privatnu budućnost. Ljubavna i porodična dešavanja utiču na Vaše dodatno samopouzdanje, ali sve dobija pravi smisao tak kada svoju sreću podelite sa bliskim osobama. Možete lako pomeriti svoje subjektivne granice i učiniti da Vaš život napokon dobije pravi
ili najlepši smisao.

Ljubav: Uverićete se u mnogim situacijama da je ljubavna sreća na Vašoj strani. Neke početne dileme ili previranja u odnosu sa voljenom osobom imaju dobro značenje, jer očekuje Vas srećan rasplet i zadovoljstvo. Nezavisno od Vašg emotivnog statusa ili godina, predstoje Vam prijatni dogadjaji i ljubavna sreća u periodu od 01. do 19. januara. Posebno obratite pažnju na nova dešavanja koja ce Vas pratiti od 12. februara do 10. marta. Imaćete priliku da uživate na neki čaroban ili nesvakidašnji način uz svog partnera, potrudite se da obradujete sve koje volite jer pokazaće se da je Vaša sreća dugotrajna. Momenti novih radosti i neka prijatna dešavanja Vas očekuju ponovo u periodu od 01. do 26. aprila, zatim od 21. maja do 15. juna, kao i od 11. jula do 08. avgusta. Ponekad život ima predivan smisao i otkriva neki poseban sjaj koji je moguće videti očima ljubavi. Uživajte uz one koje volite i u krugu svoje porodice u naročito periodu od 09. septembra do 09. novembra, i zatim ponovo od 01. decembra do 08. januara, 2012.

Posao i finansije: Potrudite se da pažljivo pratite nove informacije na poslovnoj sceni kako biste spremno odgovorili na svaku dobru priliku koja će Vam se ukazati
. Važno je i da imate svest o tome, kako se sada mnoge okolnosti menjaju u prilog Vašim interesnim planovima. U periodu od kraja januara i tokom marta meseca očekuju Vas neke dodatne povlastice, koje će Vam doneti širi društveni uticaj. Postoji više dobrih formula koje treba kombinovati u odnosu na date mogućnosti. Mudrost je u pravilnom povezivanju i prepoznavanju najboljih trenutaka za akciju. Okolnosti koje će Vas pratiti od 21. aprila, tokom maja, juna, septembra i novembra meseca, predstavljaju splet dobrih okolnosti koje uz dodatni uticaj »faktora sreće« donose sjajnu priliku da se veoma uspešno ostvarite u više pravaca. Slobodno upotrebite sve »zlatne adute« sa kojima raspolažete u zavisnosti od situacija u kojima se nalazite i u skladu sa ličnom procenom. Neka posebna obeležja ili izvesni »sudbinski dobitak« Vas oečekuje krajem godine.

Zdravlje: Dodatna fizička angažovanost, šetnje ili relaksacija pozitivno deluju na Vašu unutrašnju ravnotežu i organizam, tada se osećate zadovoljnije i smirenije. Moguće su prolazne glavobolje, povremeni pad imuniteta, ili nervna osetljivost. Važno je da se ponašate umereno i pažljivo, kao i da vodite računa o boljoj zdravstvenoj preventivi u periodu od 21. marta do 11. aprila, zatim od 21. jula do 07. avgusta, kao i 11. do 23. septembra i krajem decembra meseca.

Sugestija: Učinite sve sto je potrebno, da spojite lepa i prijatna dešavanja, zatim lično zadovoljstvo sa nekim praktičnim aspektima koji će Vam doneti veliku radost i značajniji uspeh. Jupiter – planeta »velike sreće«, podstiče niz dobrih okolnosti i donosi pozitivne promene i izuzetne rezultate u oblasti stvaralaštva, različitih oblika udruživana, zajednice i ljubavi od marta, maja i avgusta meseca. Čuda su uvek moguća, važno je da sačuvate sve vrednosti koje imate, svoju veru i samopouzdanje.

Pisma ZAVETINAMA. Glasovi druge i drukčije, skrivene Srbije

2011-05-03T07:01:00.005+02:00

Лого препорученог блога ауторке Сузане Танасковић

Dragi gospodine Lukiću,

Zahvaljujem Vam se na (...) rečima podrške. U potpunosti se slažem sa vama po pitanju opštih utisaka klime u ovoj našoj Srbijici. Kažem Srbijici, jer kako stvari stoje, izgleda da će Tarabići biti u pravu. Samo da se ispod te šljive nađu oni najkvalitetniji. Nadajmo se. Ja nažalost pripadam generaciji koja je 90-tih završavala fakultet i počinjala odmah sa radom. Pa, ko se kako snašao?! Nekako mislim da smo mi žrtvovana generacija i da je tako, iz nekog višeg razloga razvoja društva i civilizacije uopšte, moralo biti. Veoma brzo sam shvatila da je pravljenje kompromisa ulazak u još jednu laž, koja ume itekako da nas optereti, pa sam pred bombardovanje 99-te dala otkaz na fakultetu
gde sam počela svoju radnu karijeru još 92-ge. Nisam izdržala unutrašnje pritiske. Možda sam trebala biti strpljivija, mudrija, ali tek sada, iz ove iskustvene vizure, uviđam da bih obolela od prevelike doze profesionalne sujete i pretopila se u masu onih koji su pristali na kompromise gazeći svoje sopstveno dostojanstvo. Pa bi bilo po našem starom narodnom: dala baba dinar da uđe u kolo, a dva da izađe.... A ima još jedna omiljena izreka moje 98-togodišnje babe: Lako ti je biti svetac, kad ti je Bog ujak. Uostalom, mi sami trasiramo svoj put, bar donekle, dok se ne osvestimo, pa shodno tome moramo da za takve odluke, uprkos i nesvesnim izborima, preuzeti i ličnu odgovornost. Moja baba uvek kaže: Bog je veliki.... Da je ne komentarišem, bilo bi to nepotrebno razbacivanje rečima.

Zahvaljujem na ponudi da moj blog kao predlog za čitanje uvrstite i među ostale blogove vašeg divnog Sazvežđa Zavetina. Zbilja sam počastvovana. Nisam očekivala reklamu, niti mi je ona potrebna, ali uviđam da su čitaocima možda potrebne slične teme, kao motiv za razmišljanje gde smo i kuda idemo. Nasmejala sam se od srca kad sam videla da ste postavili uz moj blog sličicu jednog potoka, koji mnogo podseća na kraj u kome sam odrasla. Morava, Šumadija... Mirise i zvuke još uvek nosim u sebi, i to je nešto nepojmljivo. Priča o korenima, ne samo ličnim, nego i nacionalnim i religioznim. Kada bi Srbija shvatila vrednost svojih korena, umesto da ih sakati i odbacije, da ih sa najiskrenijom zahvalnošću prihvati, možda bi i mogli napred u budućnost. Ovako idemo kao kroz maglu samo sakati, gluvi i ćoravi, kao slepci sa čuvene Brojgelove slike.

Šaljem Vam logo mog bloga, koji, čini mi se, odgovara i mom ličnom identitetu, drvo života u liku jedne žene. Mislim da je to prepoznatljiv motiv.
A što se tiče priloga za internet časopise, već neko vreme imam ideju da pišem o arhitekturi, organskoj arhitekturi sa aspekta egzistencijalnog viđenja prostora i čoveka koji u njemu živi, ali veruj te mi na reč, u zadnje vreme imam toliko malo slobodnog vremena, (hvala Bogu, pa se u mom privatnom poslu nešto počinje i dešavati). Time ću svojom profesijom moći da stanem iza takvih tekstova. Kuće koje radim imaju identitet koji nije istrgnut iz krajolika, Srbije, i našeg nacionalnog i prirodnog okvira. Bar se trudim koliko je u mojim moćima, jer arhitektura, često, malo zavisi od nas arhitekata, ne samo što nam nije dozvoljena veća sloboda izraza, već i kao ličnosti moramo imati određen stepen slobode u izražavanju sopstvenog identiteta, pre svega u odnosu na čoveka za koga nešto gradimo. Egoizam i profesionalna etika u našim izrazima često su u velikom kontrastu, da zaboravljamo da gradimo kuće za ljude, a ne kuće spomenike koji će nam ukrasiti referenc listu. Kuće su bića kao i ljudi, i moramo se sa njima tako i ophoditi. Istina je uvek negde na pola puta, i ako gajimo intelektualno poštenje, možda nešto u životu i napravimo.
Suzana Tnasković

Исправка грешке

2011-04-11T12:10:00.004+02:00

Мирослав Лукић

Недавно је у дневној штампи објављена Листа кандидата за награде града Београда. Том приликом је промакла и грешка, коју смо уочили тек сада. Наиме, у области књижевност и преводно стваралаштво, Мирослав Лукић је предложен као кандидат за награду као песник, аутор књиге ЛАС ВИЛАЈЕТ, што је у реду.
Предложен је Мирослав Лукић, такође, у више области, па и и за специјалну награду, као координатор и оснивач "Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ" на светској мрежи, али је том приликом начињена грешка. Предлагач , др стоматологије Димитрије Лукић, иначе син старији Лукићев, представљен је као кандидат за награду. Не знамо како је промакла ова грешка и како је предлагач представљен као кандидат у области којом се иначе не бави. Нити знамо како се нпредлог за специјалну награду нашао у области књижевност и преводно стваралаштво?
Ево текста Образложења*, из кога се недвосмислено види да је начињена грешка, надамо се нехотично...

_____________________

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ. Успех и неуспех

Највећа партија у Србији – није она која оличава тренутну природну или неприродну коалицију; то су сви они данас, који нису чланови ни једне партије. Та партија, највећа партија у Србији, могла би се назвати Друга, друкчија Србија, једина коалиција за будућност, али под условом да се организује...

Сазвежђе ЗАВЕТИНЕ је постало знак препознавања нечег другог, и другачијег!

Ово Сазвежђе, данас, чини око седамдесетак појединачних блогова на светској мрежи, и двадесетак веб сајтова уз подршку Googla. Ту треба додати и два филмска канала у развоју Канал Заветине и Заветине Plus ultra. Можда је најбоља станица да се човек запути у ово планетарно сазвежђе Веб Сајт Заветина, који се налази на интернет адреси http://www.zavetine.com ?

Са прве и друге оквирне странице овог сајта, који постоји око десетак година на светској мрежи, на српском језику, као својеврсна оаза и зона нових издавачких и стваралачких иницијатива, уметничког неофицијализма, може се у најгрубљим цртама сагледати, торзо овог готово јединственог књижевног, културноуметничког и издавачког, иницијаторског Сазвежђа.

О утицају Сазвежђа Заветина, не само више у српском књижевном и културном миљеу, него и шире, може се говорити на основу посета блогова, сајтова и других електронских издања у оквиру Сазвежђа Заветина. Тај број посета никада не може бити тачно утврђен и он се из тренутка у тренутак мења, расте.

У протеклој години, рецимо, Веб Сајт Заветина посетило је око 36000 посетилаца (преко 1854 посетилаца главну страницу, и преко 34000 посетилаца другу, или оквирну страницу).

Када је реч о осаманестак Веб сајтова који делују у оквиру Сазвежђа, уз подршку Googla, тешко је рећи колико износи њихова права посета у целини, јер још увек нема постављених мерача посета.О посетама ових сајтова може се говорити индиректно, на основу примљене електронске поште. Међутим, такве податке треба узети са извесном резервом, јер нису потпуни.Сигурно је било далеко више посета.

· ЈЕДИНСТВЕНО САЗВЕЖЂЕ Дељено са свима на свету Најсигурнија станица у свет српских ЗАВЕТИНА или хиљадугодишњих пљускова

Сазвежђе З Дељено са свима на свету Виртуелни музеј ЗАВЕТИНА

· Библиотека ЗАВЕТИНЕ (1) Дељено са свима на свету Непрофитна електронска библиотека ЗАВЕТИНА

· Библиотека ЗАВЕТИНЕ (2) Дељено са свима на свету Библиотека дигитализованих непрофитних издања ЗАВЕТИНА

· Edition SECTIO CAESAREA. Едиција ЦАРСКИ РЕЗ Дељено са свима на свету Наталијин и Миљанин перивој. Електронска библиотека превода и препева дела са српског језика на светске и са светских језика на српски

· АЛМАНАХ ЗА ЖИВУ ТРАДИЦИЈУ, КЊИЖЕВНОСТ И АЛХЕМИЈУ Дељено са свима на свету Алманах за живу традицију, књижевност, политику, вредновање и превредновање, и алхемију

· ЗАВЕТИНЕ Ново сазвежђе Дељено са свима на свету Библиотека одабраних рукописа на књижевним конкурсима ЗАВЕТИНА

· ЗАОСТАВШТИНА (рукописна) Дељено са свима на свету Овде ће бити публиковане рукописне заоставштине писаца из Србије и са Балкана уз помоћ породица и наследника ауторских права преминулих писаца

· Оркестар СУЗ Дељено са свима на свету нови књижевни часопис

· У СМЕРУ ВРТЛОГА Дељено са свима на свету Друга.Друкчија Србија.Плус ултра. Часопис за књижевност, уметност, културу, друштвена питања

· Алманах СУЗ Дељено са свима на свету Сајт посвећен сећањима на великог српског математичара, музиканта и аласа - Михаила Петровића

· Архив.БЕЛАТУКАДРУЗ Дељено са свима на свету Стваралаштво М.Л. Белатукадруза (М. Лукића, 1950 - )

· Библиотека АБВГ... Дељено са свима на свету

· Влашка магија Дељено са свима на свету Тамни вилајет. Хиперборејски шамани. Поезија

· ВЛАШКЕ И ЦИГАНСКЕ ПЕСМЕ Дељено са свима на свету Влашке и циганске песме М. Л.

· ЗАВЕТИНЕ: Галерија Дељено са свима на свету Атоми простора веома блиског и интимног. Светли гробови села Мишљеновца, Србија

· ОДАНДЕ ДОВДЕ Дељено са свима на свету Белешке. Дневници I (1969 - 2009)

· Посебна породична заветина Дељено са свима на свету

Снимљени су само подаци о посетама следећих сајтова (Сазвежђе З – 2614, Јединствено сазвежђе – 1142, Посебна породична заветина – 543, Архив Белатукадруз – 407, У смеру вртлога – 234, Алманах Суз – 156, и тд, укупно око 5096 посета – закључно са 19. децембром 2010).

Много више су посећенији блогови Сазвежђа Заветине. У оквиру Сазвежђа делује неколико блогова Заветина на WORDPRESSu. Најпосећенији електронски лист, или блог Заветина, је Златни Расуденац, има укупно 12. 520 посета (19. децембар 2010). За њим следе Запис ( 3532 посете, друга половина 2010), Друга. Друкчија Србија (2296 посета), Сазвежђе З (1007), ЗАВЕТИНЕ Новости (748), Трговци светлошћу (200), и Тамни вилајет (86). Укупна посета блогова Сазвежђа током текуће године премашује бројку од 20.489 посета! Посетиоци ових блогова су из Србије и суседних земаља, али и Европе, Азије, Америке...

Већина блогова Заветина, постоји на Мрежи уз подршку Googla. Најпосећенији блогови Сазвежђа Заветине (уз подршку Googla) су Северци (1109 посета ), Едиција Браничево (934 посете), Заветине (850), Цјеломудрија (819), Сахара Амазон (810), Аватар Плус ултра (671), Алајбегова слама (657), ЗАВЕТИНЕ Алфа и омега (605), Сазвежђе З (591), Капија Заветина (528), ЗАВЕТИНЕ Мобаров институт (486), Далеко од сунца (432), Мала Заветина (432), Азбука Заветина (402), Заветине Плус ултра (401), ЗАВЕТИНЕ Огласи (391), Писмо из карантина (371), Тзв. «Културни додатак» (373), Расковник (346), Архив у оснивању (320), Академија алхемије (328), Нова станица у пустињи (215), и други...Откако је Googl током минулог лета увео статистике и мерења посећености блогова, могуће је без много муке тачно утврдити број посета једног блога, као и одакле су посетиоци. Број посета се не може штимовати по вољи администратора и уредника блога!А и сами посетиоци блогова могу се уверити у посећеност појединих блогова. Аутори, уредници, администратори и сарадници блогова уз подршку Googlа могу и сами све то проверити, и видети ко су им посетиоци и одакле... Шесдесет и три блога у Сазвежђу Заветина - имало је преко 19. 000 посета! (према извештајима сарадника, администратора и уредника појединих блогова Сазвежђа Заветина ; ти извештаји се односе на последњих шест месеци!). Да ли је то много, или мало? Закључите сами.

Ко посећује блогосферу Сазвежђа Заветине?

Ко су читаоци, рецимо, најпосећенијег блога Северци!

Ево овако изгледа статистика блога Северци по земљама читаоца (2010 мај – 2010 децембар, према евиденцији Goоgla ) :

Србија - 936

Сједињене Америчке Државе – 120

Русија – 17

Немачка - 9

Канада - 7

Холандија – 5

Аустрија - 3,

Босна и Херцеговина - 3

Аргентина – 2

Француска – 2.

Ево детаљнијих прегледа статистика за још неколико блогова Сазвежђа Заветине.

Едиција Браничево (934 посете)

Србија - 685

Русија - 64

Сједињене Америчке Државе -60

Босна и Херцеговина - 16

Бугарска - 16

Немачка – 12

Француска - 10

Малезија – 7

Пољска – 7

Велика Британија- 6

Заветине (850)

Србија

644

Русија

Сједињене Америчке Државе

Украјина

Немачка

Холандија

Босна и Херцеговина

Хрватска

Летонија

Молдавија

Цјеломудрија (819)

Србија

414

Сједињене Америчке Државе

137

Русија

Босна и Херцеговина

Црна Гора

Немачка

Индија

Украјина

Грчка

Италија

Сахара Амазон (810)

Србија

726

Сједињене Америчке Државе

Босна и Херцеговина

Велика Британија

Русија

Црна Гора

Хрватска

Аустрија

Француска

Македонија

Аватар Плус ултра (671)

Србија

234

Сједињене Америчке Државе

120

Немачка

Русија

Холандија

Украјина

Босна и Херцеговина

Пољска

Италија

Аустрија

Међу читаоцима блогова Сазвежђа Заветина има и оних из Јапана, Индокине, Аустралије, Јужноафричке уније, Бразила, Израела, Египта, Турске, Грчке, Шпаније, Швајцарске, Мексика, Чилеа, Ирана... итд.

Број посета свих блогова и веб Сајтова Заветина, у овој години, премаша цифру од 80.000 посета! Та бројка, наравно, из тренутка у тренутак расте!

Када се свему томе дода и број посета Канала ЗАВЕТИНЕ (покренутог пре непуна три месеца на YouTubu - http://www.youtube.com/user/zavetine?feature=mhum ) -3585 (према евиденцији о посетама од 18. децембра 2010), тај број сигурно прелази цифру од 85. 000 хиљада.

И та бројка говори о утицају Сазвежђа ЗАВЕТИНЕ, који расте из часа у час, из месеца у месец.

Некада Заветине са својим симболичним тиражима, вестима, новостима и идејама, нису имале шансу да се макну даље од атара београдског, а данас Глас Заветина се шири муњевито и планетарно, ширећи концентричне кругове – концентрични кругови су древни знак препознавања овог Веб издавача – културе, књижевности, лепоте и мостова међу језицима....

Др стоматолоије Димитрије Лукић

http://www.beograd.rs/download.php/documents/Nagrade%202010.pdf

Последњи Мохиканци - разговор са Г. Белатукадрузом

2011-04-09T15:24:00.003+02:00

Знак препознавања

Разговор са поводом

НОВА ОСЕЋАЈНОСТ

Већ дуже време не излазе књижевни часописи које сте основали и штампали о свом трошку: Трећа Србија, Идентитет, Посебна породична заветина, Оркестар СУЗ? Исплати ли се штампање књижевних часописа данас? Да ли је могуће штампање књижевних часописа без подршке друштва, државе, фондова или фондација, или без помоћи извесних добротвора или филантропа?

Овим питањима започињемо разговор са Господином Белатукадрузом (књижевни псеудоним Мирослава Лукића, 1950, - Србија -), уредником, песником, издавачем, оснивачем две угледне књижевне награде, координатором утицајног књижевног и културног електронског сазвежђа „Заветине“ на светској мрежи – Сазвежђа које је постало својеврсни знак препознавања, али и наде, за велики број уметника и писаца, не само из Србије, нити само за писце са простора бивше СФРЈ.

БЕЛАТУКАДРУЗ: Данас још увек штампају неке књижевне часописе у Србији, па и оне које је прегазило време. Финансира их локална самоуправа, или министарство културе, или они који имају пара. Такви часописи излазе нередовно, два или три двоброја годишње; немају своју редовну читалачку публику; добро су одштампани, шарени као папагаји
. Да ми је знати ко то још чита осим одговорног уредника, коректора, и понеког младог сарадника?
Већина савремених књижевних часописа, или зборника – тешких по неколико килограма, одбија ме. Па, и Летопис МЦ. Понекада се добра часописна традиција с временом извргне у нешто сасвим треће...Зато што сам био незадовољан већином књижевних часописа у Србији, још од 2000. године, ја сам покретао своје књижевне часописе, и током неколико година, то јест, током читаве прве деценије новог миленијума, успео сам да објавим, уз помоћ штапа и канапа, преко стотинак свесака, пружајући тако шансу многима...Отварајући многе прозоре на мрачној кућерини савремене српске књижевности, која је временом надувана, као какво Потемкиново књижевно село.

Последњи штампани број неког књижевног часописа Заветина, био је Оркестар СУЗ, крајем 2009 – као да је то било пре толико година! Нерастурени део овог тиража завршио је у једној београдској шупи, где се ноћу мачке паре! Признајем да нисам успео са издавањем штампаних часописа на папаиру, али верујем да моји силни напори нису били узалудни и да ће у генерацији која тек долази бити оних који ће ићи мојим траговима, волео бих да то буде без мојих симбола и сигнала.

Старећи, увидео сам да наши књижевни часописи губе битку и са временом и са друштвом и са техником; па сам одлучио, бавећи се веб издааваштвом, пре свега уз подршку Googla, да издајем, публикујем неколико дигиталних књижевних часописа Оркестар СУЗ и Посебну породичну заветину , тј. ЗАВЕТИНЕ (већ је у припреми!).

И. Шишман: Раније сте објављивали у разним нашим часописима, а у понекима из броја у број (Савременик); а последњих пар година не објављујете?Јесте ли се заморили? Или вам бацају текстове?

БЕЛАТУКАДРУЗ: Ја у ствари, ако баш хоћете да знате, нисам навалентан тип, не опседам уреднике, не нудим се...Али да не објављујем, како кажете у последње време, па то је делимична истина. Објављујем, рецимо, у пожаревачком Браничеву, од момента када је часопис преузео мој млађи брат песник А. Лукић. Када ме позову из неке редакције, пошаљем понешто... Што ме нема у тиражнијим дневним новинама, у тзв. Културним додацима, у емисијама из културе и књижевности на државној телевизији, или на неким другим телевизијама, то не зависи од мене. Приметио сам, зашто да не подсетим и на то, да у Политици не може да изађе ни мала вест о неком од издања или часописа Заветина, од како је тамо постављена извесна персона која са савременом литературом и културом има везе колико и ја са Суматром! Да ли по диктату и зашто у Политици бацају моје текстове (понуђене необјављене стихове), или текстове о мојим новим објављеним књигама? Па нека бацају! Данас није трагедија, ако вас као писца игноришу, два бивша титоистичка диносауруса (Политика, Вечерње новости)! Погледајте ко су тамо уредници. Погледајте шта трукају из дана у дан...Нисам се заморио, уложио сам огромну животну и стваралачку енергију у стварање све утицајнијег електронског медија, како бих омогућио и нове књижевне гласове и најнеопходнију комуникацију... Јер штампани медији морају имати противтежу да би у једном друштву и свету било какве такве равнотеже! Googl је учинио много више за истраживачко новинарство, независне књижевнике, па и продор савремене књижевности, од надлежних министарстава. Јер у министарствима се кеса дреши, поготову када је реч о превођењу дела српских писаца на светске језике, пре свега, према томе да ли сте у њиховом политичком табору или не....

И. Шишман: Ви спадате, колико знам, у најнезависнијег издавача на Балкану. Колико је то разлог за понос, а колико за горчину, која се ипак осећа између ваших речи?

БЕЛАТУКАДРУЗ: Не прецењујте ме и не хвалите ме. Истине ради треба рећи следеће – као издавач штампаних на папиру књига и часописа ја нисам успео јер нисам могао успети, пошто сам кренуо са тзв. Пишчевим издањима, и стално се вртео у симболичним тиражима. Без извесног солидног капитала у издаваштву се не може учинити нешто важно. Пошто ми отац није био Титов генерал, контраш, амабасадор, а пошто и сам нисам у дослуху са неком од мафија, или добро плаћени чиновник иностраних наредбодаваца, нити пришипетља новопечених господара, ја нисам могао да успем. Заветине основах 1983. године, али изгледа да нисам умео, кроз време, да ловим у мутном, да се представљам другачије и да мутим. Да створим неки солиднији новчани фонд за издавање и штампање књига. Горчина долази од неуспеха. Нисам успео да убедим ни поједине писце који су читавог живота имали проблема са објављивањем и штампањем, да је најбоље удружити се – удружити дар и мар, и тако објављивати. Ја сам почео да стичем успех, као веб киздавач, старећи, организујући међународне књижевне конкурсе, пружајући извесну шансу мени сасвим , или скоро непознатим ауторима. Организовасње тако вликих књижевних конкурса без материјалне подршке добротвора и филантропа је је авантура коју више никоме не бих препоручио: то је посао који сатире. И не доноси никакву корист, осим радости откривања и увођења у свет књжевевности људи који ту нису залутали... Да, то би могао бити разлог за понос...

И. Шишман: Однедавно сте покренули дигитални књижевни часопис „У смеру вртлога“; уз „Оркестар СУЗ“, то су два врло профилисана часописа, којима је заједничко, поред подршке процесу превредновања, и друкчији поглед на свет, Србију, литературу и уметност, вредности, успех и неуспех уопште. О каквим је вртлозима реч, о каквом оркестру?О каквим дилемама и бујицама? Да ли је опет посреди моћ илузија једне песничке секте, или клана да се наметне на свој начин?...

БЕЛАТУКАДРУЗ: Добри књижевни часописи, занимљиви, живи, читани, коментарисани, одувек су били – дословно – живи орган компактне или раштимоване редакције. Да почнем одговор на ваше атипично питање с краја. Оба дигитална часописа Заветина иду у сусрет оним вртлозима, који ће у оваквој каква је српска литература, изазвати неизбежне промене, какве се могу видети у природи после поплава. При том, један часопис, ако није део оркестра једне културе и књижевности, ако није средство које омогућава новину, прелазак, преображај, ако не иде у сусрет или упоредо са новом енергијом, мртво је слово на папиру, које нечему другом служи – као добар део књижевних часописа данас, штампаних на папиру, који таворе и чекају неко повољно време, које никада неће доћи (ако га не призовемо!) Преживели смо свашта и још увек живимо у времену када много више дилема има него сасвим потребне синтезе песника, уметника, политичара, визионара. Од српске литературе и поезије једва да је остало слово „Џ“! Нису српску литературу и поезију подлокале смрти истакнутијих песника и писаца, колико наметање државне вере (титоизма,атеизма), бескрајне себичности и игноранције; олако прелажење преко непочинстава и наметачког канона, и помирење са мраком вилајета у коме је један коминтерновски експонент и жрец обожаван као краљ; владајући предуго успео да постане и писац сабраних дела, најутицајнији књижевни критичар, најмоћнији. Погледајте читанке и букваре из који су југослављани учили да читају. Да, земља је имала вољеног сина народа, доживотног председника и јединог нобеловца, који је био ревносни члан једине партије! На другој страни, у исто време, један изворни и врсни песник, какав је М. Станисављевић, штампа своје књиге код тзв. Независних издавача, и на крају, умире као просјак...Покојни песник Станисављевић није једини, покојни Илија Мољковић није једини; све што је у овом вилајету покушавало да се одупре, да пружи неку врсту отпора и путем писане речи, па понекад и говором јуродивог, где је завршило?Ја немам илузија, али многи их у овој земљи имају; а ако се мја варам, ако грешим, ако су се многи ослободили илузија и прогледали, зашто ћуте? Поготову зашто ћуте писци и песници које етикетирају као значајне? Јер ако они ћуте, који су се спремали да у животу говоре о стварима о којима већина ћути, шта очекујете од најобичнијега пука, којега је при том заобишло и најелемнтарније образовање? Моји часописи нису основани да би били бусија једне или више песничких секти, не...

И. Шишман: И за сам крај овог разговора: ако је предмет једног часописа, да омогући разговор са другим, суочење прошлости са будућношћу, да ли можете бити задовољни дејством које ваши и други књижевни часописи чине на дужи рок?

БЕЛАТУКАДРУЗ: Па, ако сам разумео на прави начин питање, ко је овде задовољан утицајем књижевних часописа? Много веће дејство на кратки рок изазове неки жути лист, жута штампа уопште, са својим крупним бомбастичним насловима на насловним страницама. Или, рецимо, нека тв емисија, риалити шоу, где неке индивидуе наједанпут постану јунаци дана и ноћи. Па ипак, камера има моћ да у неочекиваном тренутку ухвати неки од тих ликова, који би били природни у хорор филмовима. У том агресивном свету шоубизниса, данас, овде и другде, а посебно у земљама које су се заглибиле у неправедним транзицијама, том зверињаку, књижевни часописи су последњи мохиканци.

Моју етику као уредника, оснивача и покретача књижевних часописа, једноставно је изразити: не увећавати никад намерно патњу, опсег патње; покушај да учиниш нешто од свог талента и енергије, а нарочито од талента оних који долазе. Ја видим да ће доћи једна друкчија књижевна генерација. У мојим часописима речи душа, бог, религија поезије – нису забрањене речи. Надам се да моји часописи могу омогућити нову осећајност, живот без заблуда о прошлости ибудућности. Валери је говорио:“Погледај то што те окружује, оно садржи све облике онога што ће бити, тако да те оно што ће бити заиста дирне“. И кад смо већ код Валерија, ја не очекујем ни превише ни премало од новопокренутих часописа.Најбитније је, валеријевски речено, „досегнути извесне унутарње тачке, исцрпсти оно што је било посебно универзално у том човеку; - и штавише, навести на размишљање неке; и у повољној прилици, утиснути ту и тамо свој траг у песку пустиње помало по страни од стазе измешаних корака“....

„Оно што волим највише да читам, што ме обавезује да га читам – и поново читам – јесте оно за шта осећам да ме највише унапређује, што није околна ствар, него једно увећање, једно ширење – један спољни заокрет који ме приближује мени још јаснијем и наоружанијем.“

Пол Валери

Скоро деценију касније - разговор

2011-04-09T15:11:00.003+02:00

Знак препознавања оног који пита

Господине Белатукадруз, Заветине су током лета 2010. године објавиле десетак документарних филмова о деловању Заветина и о Вама, и сада је све то доступно планетарно. Шта мислите о скривању плодних иницијатива унутар српске културе и књижевности и о наметању појединих уметника и дела последњих година?

- Врло добра питања. Хвала Вам, што сте их поставили. Да, на YouToubu су постављени следећи филмови за заштитним знаком Заветина: Дневник ствари које је надживео Белатукадруз (1), Наставак (2), Друга, непозната Србија (3), Гаталинка и шљивов видик (4), Друга, друкчија Србија (5), Критички аутизам у Србији (6), ХИМЕРЕ.ФАТАМОРГАНЕ.ПЕПЕО.ЗАВЕТИНЕ, - наслови говоре сами за себе. Ти документарни филмови су из октобра месеца 2002. године, избор из немонтитане филмске грађе снимљене на трибини Аласова удица у Библиотеци Алас (Јованова 22, у Београду) на вишесатној конференцији за штампу посвећеној изласку изласку из штампе нових бројева новопокренутих часописа Заветина „Уметност махагонија“ и „Дрво живота“. На ту конференцију у самом центру Београда позвани су скоро сви представници српских
медија, као и знатан број уметника и јавних личности, али одзив је био – упркос респективном програму - симптоматичан. Београдски медији – нарочито представници штампаних тиражних дневника – игнорисали су чињеницу да је један српски писац у најбољим својим годинама, о свом трошку, штампао своја сабрана дела у 32 књиге. Као да се то у Београду, или било којој другој европској престоници дешава сваки дан!

- Документарни филмови, обелодањени на YouToubu безмало деценију касније доказ су са каквим се ветрењачама боре Заветине, и сам писац Белатукадруз! Ти филмови су пример и доказ скривања плодних иницијатива унутар српске културе и књижевности и о наметању појединих уметника и дела последњих година.

- Укривају се стварне величине и самопрегнућа, а намећу сурогати, чланови појединих владајућих политичких партија. Тај безобразлук иде дотле да се поједини самопроглашени „најбољи писци“ нуде тзв. Европи као „репрезентативни“, иако је и последњем познаваоцу прилика у српској литератури и култури јасно да је реч о надирању гљива, тзв. Пресвучене неокомунистичке уметничке номенклатуре!

- Дакле, у Србији данас, влада лоша клима, као и пре десет година, за самосвојне и ванпартијске стваралачке личности, и за то има много доказа. За исконске и независне писце, у Србији, јуче и данас, тврдим, више су учинили ресурси GOOGLA и YouToub, него било која тзв. Демократска влада, министартсво културе, или локална самоуправа. Највећи државни издавачи у Србији, а Службени гласник и Завод за издавање уџбеника, понашају се на исти начин, као и у Милошевићево време, штампајући само један одређени круг људи….И ником ништа! Ја сам, рецимо, пре годину дана, понудио уреднику Гојку Тешићу рукопис једне критичке књиге о превредновању – мислите да ме је удостојио одговором?...Тврдим, укривају се и игноришу и гуше – представници друге и друкчије Србије!... Погледајте –шта се дешава у “Матици Српској” и кога тамо намећу, уредници, који се никад и нигде нису прославили као антологичари. Врло сумњиви антологичари покушавају да забетонирају, да канонизују писце и дела који су зрели за превредновање… У Србији те речи вредновање и превредновање – подвлачим – нису омиљене. Погледајте ко предаје 20. век српске књижевности на српским универзитетима….

Па није ваљда све тако црно?

- Још увек је, да тако кажем, ни бело ни црно ни сасвим црвено – већ црнобелоцрвеномутно…Ја сам ових дана објавио као дигитално издање књигу БЕЛО ЦРНО ЦРВЕНО. Захваљујући, пре свега, Заветинама, тј. Сазвежђу ЗАВЕТИНЕ, Агрегатима Заветина, које доживљављм – немојте ми замерити – и као агрегате нове српске културе и књижевности, која се дистанцира од пустоши и непочинстава културе и књижевности коју су наметали комунисти и њихови полит-комесари и наметачи разних фела. Захваљујући Сазвежђу ЗАВЕТИНА, данас је ситуација, нешто другачија него пре десет година! Мање је црна, зато што смо успели да трасирамо пут једном електронском медију, којем се верује, и који крчи свој планетарни пут. Објавили смо недавно и књигу стогодишњег професора др Живомира Младеновића, учнили је доступним читавој Србији, Европи и планети. Та исповест открива један случају, који вероватно није и једини – како се то радило и гушило и прогонило у Титовој Југославији, безмало више од пола века. Како су чувени писци и академици крали рукописе својим колегама, присвајали их и објављивали под својим именима, а праве ауторе гушили и покушавали и да их ликвидирају како би сакрили истина…

- Много има сакривених истина у најсуштинскијем значењу овог израза.То је и данас табу тема у Србији… Али, на сву срећу, постоје и писци друге, не оне константиновићевске, знате већ које друге псеудо-Србије, него друге друкчије Србије, некомпромитовани писци, који делују на принципу тихе воде – дела тих новајлија долазе, надолазе, и она доводе у питање много тога што овде покушавају да наметну наследници Глигорића и других партијских моћника из сенке…Заветине ће такве писце и дела афирмисати…

Умирућа Србија и коментари / Мирослав Лукић (познатији под псеудоним Белатукадруз)

2011-04-09T14:53:00.006+02:00

07/04/2011 16:21

Умирућа Србија

ПИСМА

Недавно сам видео ТВ-емисију о селу негде на Старој планини, у источној Србији. Причали су људи средњих година о својим домовима, о своме селу које остаје без људи, о пропадању кућа, о нестанку економије коју су претежно чинила стада, о свему што је чинило живот.

Рођен сам у Београду, отац и деда живели су у Београду.

Нисам имао никакав осећај да ми недостаје село мојих предака док сам био млађи. Међутим, како је време пролазило и године се слагале, схватио сам да град не може да пружи онај осећај завичаја који може село.

У средњем, обично већ породично консолидованом добу, људи почињу да се сећају завичајних места, старих породичних кућа и имања која су опустела. Али тада је већ касно за ревитализацију сеоског амбијента

, за стварање модерних здравих и економски вредних животних простора. Нема више у селима људи, нема у селима деце. Школе су празне. Све је мање деце иу градовима. Цела нација стари као да је уклета, а младе жене све мање желе да граде своје домаћинство и здраву породицу и да рађају лепу децу!

Зашто је све то тако? Какав смо ми то народ? Власт се бори за територију земље, а слепа је пред све бржим нестанком сопственог народа. Никакве идеје како зауставити умирање Србије!?!

Мирослав Лукић, Београд

Коментари (1)

Јоско | 2011/04/08 03:06

Број препорука: 4Препоручи Предложи за брисање

Господине, србијанска политика и политицари су били превисе заузети отимањем и насилном крадјом (бивси изгубљени ратови) од суседа и, то је Нжалост један од главних разлога за сав немар према самој Србији.

Мирослав Лукић, познатији под књижевним псеудонимом Белатукадруз. - Последњих дана звало ме је барем двадесетак пријатеља и познаника да ми честита на добром чланку о Умирућој Србији, објављеном у београдском Данасу. Свима сам морао да понављам да текст није мој, да је то писмо написао неки други човек кога лично не познајем, а има исто име и презиме. Чланак је врстан - у ствари, на најкраћи могући начин износи стравичну истину о другој Србији, оној непознатој, обраслој маховином. ..